Употреба речи договорише у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

а душа ми је очајно слутила: никад више!... И заиста, наслутила сам моју и његову несрећу. У нашем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села наместе по неколико казана који ће гладнима кувати јела да

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Пурко одмах износе ракије, те се обредише сви по једном-два. Затим се договорише да кмет Пурко, чича Мирко и Рашко Ћебо оду у Овчину, те упитају бабу Мирјану зна ли да је кадгод био у Зарожју какав

Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: — О, Пурко! — Ко то зове? — упита Пурко и погледа онамо. — Живан, богами!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Најбоље би било да Павле, који је најдоброћуднији међу њима, иде. Петар се том грохотом насмеја! Договорише се, дакле, да још једном позову, Ђурђу, Трифуна, а за то време да Павле оде до Махале и види шта хоће та паорка.

Теодосије - ЖИТИЈА

и од раја и од Бога буде одагнан, тако и на преподобнога завист подигоше, и пошто се заједно са оном поквареном змијом договорише, напрегоше све снаге да га многим нападима од стене и од пештере одагнају.

Господе ,похитај да ми помогнеш! Јер гле, изгонитељи моји поново се договорише и дођоше на ме непријатељи моји, тражећи на смрт душу моју, и хвалећи се говопе: Гоните га, ухватите га, Бог га је

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У то доба ни једна животиња није могла да иде до године дана. Због тога су се животиње много патиле, па се договорише да се жале Богу...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— и човјек паде мртав. Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Грбо оде опет да чува своје овце. Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Заведоше решења у протокол, договорише се да се сутра изврши упис нових ученика у први разред, па се одборници разиђоше. Баш тада уђоше у двориште кола са

Тако је то, братићу мој !... Упис се већ завршује. деци се наређује да сутра дођу сви у школу. Гојко и Љубица се договорише да после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Он и не чу како се другови договорише о знацима за саопштавање година. А имена беху исписана плајвазом на табли, на катедри, на зиду, па и на поду.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Ражали се слугама те јој само руке осјекоше а за срце договорише се да одговоре госпођи да су га путем изгубили, и тако се натраг врате а њу несретњицу онако оставе саму у пустињи без

“ „Док се договоримо“ реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе. 6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. Буде једне године силна суша, за то састану се сељани пред црквом

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији. Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.

Бакоња мораде попустити, те се договорише да ћаћа добро урани и да их чека на Великој оштарији. Па онда настаде дирљив призор.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У колеби не беше никога, јер је бостан већ прошао, и Ђурица уђе унутра, па стаде да смишља с Новицом шта ће да ради. Договорише се да најпре и сами окушају Мата, да му даду довољно прилике да им покаже своје намере.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Грбо оде опет да чува своје овце. Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви? — Док се договоримо, — реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе.

Ја, вала, нити ћу више од једне нити ћу се више женити ако ми попадија умре. Пошто се овако договорише, отидоше к цару од свега свијета да пред њим учине тврдо писмо и да ови уговор буде тврд и непоремећен до страшнога

Ћипико, Иво - Приповетке

Отац гледа своја два сина, млада и јака, и мисли: „Док је њих, биће и хлеба!” Па се договорише: дигоше од своје владе путне листове и упуте се у Боку да, као и други, штедњом и својим животима теку новац, да

зраке љетњега сунца помолише и весело заиграше по пучини у хиљаду пламичака, људи се почеше договарати што да ураде. Договорише се да код мрца остану удвоје, да га чувају, а други да се поврате и пођу у село да јаве властима што се догодило.

Ћипико, Иво - Пауци

Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране. Пред друштвом јаши фра—Јосо на бијесноме вранцу и

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— заинати се Стриц. — Они могу посјећи букву! — препаде се Николица. Најзад се договорише да кују вежу за једно дрво, десетак метара даље од њиховог. Тако се нису морали бојати да ће бити откривени.

— бунио се добродушни Стриц. Два дана касније Јованче и Лазар Мачак договорише се да оду до пећине и обиђу склоњене ства- ри из Мачкове „радионице“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности