Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Треба се само сетити беседника и причала из Љубишиних приповедака и из прича његова Вука Дојчевића. И језик су, причањем и домишљањем да ствари лепо искажу, тако усавршили да је обилат речима, реченичним обртима и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, исто, с. 249; Милосављевић, М. С., исто, с. 89; Шневајс, Е., исто, с. 105. ²⁸ Љубиша, С. М., Причања Вука Дојчевића, Дјела, ИИ, Обод, Цетиње 1974, с. 60. ²⁹ Љубиша, С. М., исто, с. 60. ³⁰ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192.
237. ¹⁰³ Караџић, В. С., исто, с. 783. ¹⁰⁴ Љубиша, С. М., Причања Вука Дојчевића, у: Дјела, ИИ, Обод, Цетиње 1974, с. 61. ¹⁰⁵ Врчевић, В.
, исто, с. 281; Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, СЕЗ, Л, 1934, с. 34. ¹ Љубиша, С. М., Причања Вука Дојчевића, Обод, Цетиње 1974, с. 47. ² Тановић, С., Српски народни обичаји у Ђевђелијској Кази, СЕЗ, XЛ, 1927, с. 133.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Панчеву нова књига Приповијести; 1888. ново издање; 1902. и 1903. Српска књижевна задруга издала је Причања Вука Дојчевића, штампана раније у Српској зори за 1877.