Не постоји пример употребе речи dojcine
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ти, Тесла, у коме се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље Да пољубиш стабло своје. Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом. 5.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина“. 39 БОЛАНИ ДОЈЧИН Разбоље се војвода Дојчине у Солуну, граду бијеломе, — боловао за девет година; по Солуна не зна за Дојчина, они мисле да је преминуо.
Тад се јадан Дојчин разабрао, па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, — огњем сагорели! — а каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром“.
— а каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром“. Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан дојчине, нису твоји двори прокапали, но су сузе Јелице сестрице“. Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш!
Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако бога знадеш! Ал' је вама љеба нестануло, али љеба, ал' црвена вина? Али злата, ал' бијела
“ Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болани Дојчине, доста има љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста злата и бијела платна, имам чиме на ђерђефу вести, имам чиме
саставиле, ал' га нико однијети нема, јер га Арап приватити неће без Јелице, баш твоје сестрице; а чу ли ме, болестан Дојчине, ја не могу љубит Арапина, чу ли, брате, за живота твога!“ Тада рече болани Дојчине: „Хеј, Солуне, огњем сагорео!
“ Тада рече болани Дојчине: „Хеј, Солуне, огњем сагорео! Ђе у тебе не има јунака да изиђе Арапу на мејдан, но ми не би умријети с миром“.
“ Проговара љуба Анђелија: „Господару, болестан Дојчине, јесте тебе доро у животу, И Добро сам угојила дора“. Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди
Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, иди узми дора дебелога, те га води моме побратиму, побратиму Петру налбантину, да ми
Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо, је л' ми побро дора потковао?“ Писну Анђа како лута гуја: „Господару, болани
“ Писну Анђа како лута гуја: „Господару, болани Дојчине, бог убио твога побратима! Он не кује коња вересијом, но он иште моје очи црне — да их љуби док му потков платиш; ја
“ Кад то чуо болестан Дојчине, он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо, оседлај ми дора дебелога, изнеси ми попље убојито“.