Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ови готов. Пођу; к вечеру стигну. Уведе грађанин свога госта у подрум богата домаћина гди он живљаше: ту су шунке, сир пармезан и свакојака печења за вечеру остављена.
Чуди се сељанин, и својим очима не верује. Кад ето ти домаћина с лова, загрми авлија од лупе коња и лајања паса. Ужасне се гост, бежи по буџаци, невешт месту, не зна гди ће се
Зато, мила браћице, благо кући која има добра и паметна домаћина. Благо народу који има правдољубива, бодра и просвештена цара, који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови
„Не бојте се“ — рече им мати — „док год не видите домаћина да дође и не чујете да он то рекне, не плашите се“. Наравоученије Сваки посао гди прави домаћин не присуствује,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Дрежнику - луч у кров од сламе, џак на коња, карабин на раме, домаћина у гроб до колена. Па ка Увцу, кроз дим, кроз тескобу, а на пустом остаје на гробу снег јесењи, цвеће без корена.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кола су већ готова била, зовнемо нашег љубезног домаћина да нам трошак покаже, но фон-Бенковић каже: „Сваком другом наплаћујем на персону по рубљу, а вама као мојој браћи
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га
почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране
— Па куд мислиш сад? — упита Видак. — Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина. — 'Оћеш, 'оћеш Срејо! — куражи га Бороје. — Ти си човек вредан — познат овде код нас.
— Тако се и ја надам — одговори Среја. — А би ли ти, Срејо, код једног доброг домаћина да ја проговорим за те? — упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе.
Та је несрећа задесила још многе куће у овоме крају. Многа удовица жалила је и прежалила свога домаћина. После годину-две дана нека се преудаде; нека оде у род и одведе своју децу туђем оцу.
И зар ја нисам срећна? Ко то каже!... Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј... Неће мени више пословати туђе руке... Аја!... Нема нико оваквог детића. Ено га оре!... Не може боље ни Јеленко!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тридесет година кметује он Црној Бари. Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе. Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.
Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре. И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред
Док бахну у авлију Иван Миражџић. Био је блед као крпа. Како дође, оп запита за домаћина. Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему.
Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није. У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...
Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!..
Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали... Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Већ ни ракија не може да загреје срца, и ти се нестрпљиво осврћеш, нећеш ли где угледати кућу и домаћина који воли госта. Ја, богами, знам куда ћу. — Ја идем код Матије Ђенадића.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Ајде дај му и ракије — вели домаћин. Донели му и ракије. Пије Нића ракије, па се прихвата јела и нуди домаћина. — Ово ми је по трећи пут што вечерам вечерас! А како и не би’, кад те само гледам како умеш да једеш!
Затурио се мало у столицу, па пустио глас, а диже обрве, и везе и кити све лешпе и лешпе, на задовољство и дивљење домаћина, који га од времена на време ободраваше реч’ма; »А, то, то! То ми се допада!
То ми се допада!« Испева цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: »Ај, шта велите?!« Веселе се попови.
’Ајде, дакле, иди... Домаћина нестаде у гостинској соби. — Нема по џеповима — вели домаћин с врата — тражио сам, па нема...
— Извол’ те, чесњејши, дед’, Спиро! Путници поседаше. Нуде домаћина. Он се извињава. — А, фала, фала! Ја, боме, сам не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
осване, да дођу мушки, доведу попа да га очита, опоје и после да га у цркву однесу и саране као сваког другог човека — домаћина.
Африка
Тада искористих прилику да отворено упитам домаћина Мисли ли он да Н. можда није личност с којом бих ја могао продужити пут.
четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Понавља ласкаве речи, чак и ћерци домаћина, понавља, као што ветрењача маше крилима, и кад је празна, на ветру. Тај човек не уме да сакрије своју чежњу – ни за
Ветеринар, са своје стране, очигледно, покушавао је да се иза Божича, домаћина, или капетана, крије. Није нападао жене. Божич и домаћин су, међутим, гласно викали.
Госпожа Божич, и сама, приђе капетану, и узе га за руку. Не би било лепо, каже, да капетан игру поквари. Увредио би домаћина, који се труди да их угости. Не би требало ни њу да извргне руглу. Треба и он да отима лопту.
Збуњен, гадећи се Божича, Исакович се онда, брже‑боље, поче праштати од домаћина и домаћице, а затим приђе, да јој пољуби, церемонијално руку Домаћица му је рекла да га је Франциска, коју сви у кући
Нада се да ће, у њеној кући, имати лепих снова, које ће моћи, сутра, да јој исприча. Павле се затим оте, од ћерки домаћина, и Божича, које га беху опколиле, као чавке гаврана, па приђе Божички и поче да је уверава да жали, јако, ако је,
Лепо су путовали, а наипаче је ова ноћ лепа. Божич са њом не спава. Он спава код домаћина, а сутра ће, већ у зору, са ветеринаром, ергелу да прегледа. Она је ноћас сама.
У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл. Била се тргла и стајала је пред Исаковичем без речи.
Трже се и виде, крај постеље, малу собарицу домаћина, па нехотице узвикну, нежно: Францл! Она, међутим, није била иста, као дан пре, него бледа, исплаканих очију,
Упознао га је синоћ, као сретног оца, сретног мужа, сретног Береитера грофа Пара, добричину домаћина. Као веселог човека. Био је тако весео у кругу своје фамилије. А данас?
Божич је смештен у собу крај одаје домаћице и домаћина. Текла спава у соби са ћерком домаћина. А њој је дата соба домаћичина. Била је сама. Тако га је жељно чекала.
Божич је смештен у собу крај одаје домаћице и домаћина. Текла спава у соби са ћерком домаћина. А њој је дата соба домаћичина. Била је сама. Тако га је жељно чекала. Исакович је бежао од ње, као да је полудела.
Стигао је у Будим, пети дан по одласку из Вијене, на миру. Ушао је у кућу Трандафилову дозивајући домаћина, тихо. Био је жељан мира, жалости, био је жељан да проведе, дан, два, у разговору са Трандафилом, који му је био
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
дане изгубљене у крчми, па онда опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави.
мишу јахачу и мачку коњу био је неки мачор скитница који се враћао из њиве носећи у зубима нашег старог знанца миша домаћина. Скитница од изненађења зину и пусти миша, а наш ти домаћин стругну у прву рупу и викну: — Бај-бај, мачору, до виђења!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
у кућу долазили, па при чаши вина збијаше с домаћином шалу, који је шалу радо примао, али не да се његова важност као домаћина вређа.
После ручка многи се разиђу, многи остану, но и сам господар Софра са друштвом препоручи се и опрости од домаћина, а шљахтец Јарославски опет их допрати на каруцама у механу. Шљахтец ће се још забавити овде.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
показује не само да је дете неиздиференцирано од мајке (жена), већ и да је његов положај зависан, подређен у односу на домаћина, господара. Реч „робље“, према Вуку, значи: „1. серви белло цапти. 2.
(напијање у здравље домаћина) (Грђић Бјелокосић, Л., 1985, с. 17—18) — Колико у славском колачу зрнаца, онолико било у нашега брата домаћина:
, 1985, с. 17—18) — Колико у славском колачу зрнаца, онолико било у нашега брата домаћина: оваца, јагањаца, а највише жутица (дуката) и мушке дјеце! (Влајинац, М., 1975, с.
чланова и, што је још важније, без поштовања општеприхваћеног начела патријархалне културе, које има већи ауторитет од домаћина и коме се он сâм покорава.
особина), па и крађе, сукоба међу члановима, оспоравања моћи домаћина, као и зависности задруге од шире друштвене заједнице.
На самом врху хијерархије као највиши ауторитет налази се „домаћин“, „старешина“ или „глава куће.“ Обично је за домаћина биран најстарији мушки члан, отац и деда мушких чланова породице.
Ово су, дакле, све саме негативне одредбе успешног старешине. Позитивно одређење доброг домаћина садржи, пре свега, његов добар однос са укућанима, са спољним светом и пожељне карактеристике личности.
Без знања и без одобрења старешине ништа што је од важности за живот у задрузи није се смело учинити. Власт и моћ домаћина, ипак, није баш тако неограничено суверена и самовољна као што то изгледа.
култури изграђен је читав систем знакова, цео један добро изграђен кодекс којим се демонстрира поштовање високог ранга домаћина.²¹ Када домаћин, на пример, говори синовима и другим укућанима, они стоје и слушају ћутећи.
Њихова је дужност да слушају домаћина, да добро и на време обављају послове за које су задужени. Они имају мање права од домаћина, али и мање обавеза, тако
Они имају мање права од домаћина, али и мање обавеза, тако да живе прилично безбедно. ДИСТРИБУЦИЈА МОЋИ У ЗАДРУЗИ У задрузи постоји подела моћи
При обедовању за столом, после домаћина седну старији мушки чланови задруге, затим они млађи, а тек на крају „женскиње“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Често би остајао и на спавању код својих доконих домаћина, који му нису дозвољавали да се враћа у хотел. Причао је о себи, о Београду и париским данима, жалећи се на паклени
Матавуљ, Симо - УСКОК
И да си ми здрав са цијелом породицом, са цијелијем својим јуначким браством! Домаћи бјеху се примакли и збили иза домаћина. Милица држаше братанића. Кнез, раздраган, обазрије се и гракну: — А-ну! А-ну! Види их само! А вечера!
Ја ћу к њима с тобом, јер ја сам најмлађи од свијех домаћина. Само ме ти сачекај код Пура, док ја часком обиђем дједа Мргуда, стрика попа и стрика Стева Бајова.
одсијече с плећа већи дио меса, па га стави у опћу здјелу, па стаде најлак откидати ситне залогаје и стаде питати домаћина: — Овај је твој, то знам, но ми реци, какве бјеше длаке и рогова?
Онда њих шесторица, онако мртви уморни, полијегаше. Кад поустајаше, обрадоваше се чувши од домаћина да је рањеник прилично спавао, да је појео мало кајгане и да говори.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако. А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и полаженикову чашу;
Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове. — Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«. Да ми помажеш, а ја ћу започети. Запеваше.
Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. — Побратиме — виче полаженик — побратиме, немаш, бре, бољег пријатеља од мене!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.
— Ето ти га нà! — простодушно зину дјед. — Да, да, само добар. У Подовима, крај саме Уне, има, на примјер, у једног домаћина коњ, Дорат, душа од коња. Чим га видим, а мени срце заигра: ево га, пљунути Раде Ћопић! Ђе си ми, Раде, побратиме мој!
— Хм, шта велиш, Петраче? Петрак самарџија, држећи на кољенима рашивену стељу од самара, гвирну испод ока на домаћина и мирно му предложи: — Отиди, брате, па види, што се ту скањујеш.
Добијеш тако најменика који је био на ситу и решету, па ти га сад поправљај како знаш. Код једног домаћина научио ово, уз другог заборавио оно, а као за пакост, нит је добро оно што је научио нит му је лоше било оно што је
Виде ли то у кући, не виде ли, како тугује Ниџина млада, ко ће то знати. Она се највише стиди старог домаћина, мог дједа Раде, а и не слути да је баш он први открио њезину тајну тугу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
кога би погледала, ако би што рђаво о њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа, домаћина, као да је њега рђаво погледао. Он је био ту, јер она је била његова. Па и кад је умро, опет је она и даље била његова.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје
Онда он упита домаћина: — Шта ти је оно за пећком, брате? А он му одговори: — Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Све баш онако, као код правих кућевних људи! И он извесно сад представља правога домаћина! И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Кажем да сјајно мирише! СИМКА: Окупацијска гозба!... Хоћете ли да преузмете улогу домаћина, да сечете? ВАСИЛИЈЕ: Са задовољством! СИМКА: Седите, служите се! А где је господин Филип?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима.
! А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели трошити и расипати — особито су оне те своје синове једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
црне очи, у њима јој је сав живот био, јер њено тијело бијаше кост и кожа, а раста бјеше омањег, очи уприје опет пут домаћина.
Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!“ рече Стана, донијевши малога Милуна. „А јабуко моја! дај ми га амо!
Младеж се такођер разиђе. „Камо Цуца?“ упита Јока домаћина видећи е онога нема са званијема. „Отишао је да сô сије!“ одговори Ђеклић, весео, превесео.
“ Е, то Јоку занесе. Одједном, ама једном, преобрази се. Неста шчињања, неста бриге, но готово весело гледаше у домаћина, тако је живо предочила све љепоте што јој је домаћин нанизао. Шта ћеш! Така ти је женска мисао, превртљива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Шта нема у царевини. — Тако се приповиједа да је некакав гост на јелу запитао домаћина има ли паприке, а домаћин му одроворио: „Шта нема у царевини!
добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота и доброга здравља! У здравље његове браће и братучеда! У здравље његових синова и синоваца!
У здравље његове сваке добре среће! — Да бог да и милост божија; што смо поменули нашега брата домаћина: господин га Бог помогао, а у напредак помакао!
— Којег се преблаги Христос родио — и међ’ нана доходио! Колики је млинац овај ’љебац млио, толики у нашег домаћина сирац био; колика га гонила ријека, толико у нашег домаћина било млијека; колико у њега зрнаца, толико у нашег
Колики је млинац овај ’љебац млио, толики у нашег домаћина сирац био; колика га гонила ријека, толико у нашег домаћина било млијека; колико у њега зрнаца, толико у нашег домаћина било јагањаца!
сирац био; колика га гонила ријека, толико у нашег домаћина било млијека; колико у њега зрнаца, толико у нашег домаћина било јагањаца!
3 Помози, Боже! Сунце на исток а господин Бог на помоћ. Помози, Боже, весели, Боже, у дом домаћина и његове кумове, и његове пријатеље који су му овдје и друговдје и на све четири стране да би му се вазда купили на
А највише, Боже дај му чисту душу на умрли час како му је била и на крштени дан! Бана домаћина ово крсно име св. Стјепан у здрављу заскочило, а бољему оставило од ове године до године, а од године док буде воља
Помиловао бог вас род ришћански, а најбоље нас који смо овђе данас. За здравље оба брата домаћина, и нашега и вашега. Весеље им ово сретно и честито било!
И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице. 2 СТАРИ СВАТ ДОМАЋИНУ ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота и доброга здравља!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
умало те нијесам прождерао!” Иза тога пошто вечерају и стану се о свачему разговарати, запита Међедовић домаћина шта му је било ономе зубу, те је онако мимо све остале покварен.
По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје
Онда он упита домаћина: „Шта ти је оно за пећком, брате?” А он му одговори: „Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на овоме
се гост за своје потребе, те посред млијека, а из млијека насред куће стрмоглав, па повиче онако траповијесан иза сна домаћина.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Питам домаћина, архимандрита Јерусалимца, какове се школе и учитељи у месту на[х]оде. Овај ми каже да су ту две школе, у којима се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина. Аћим ни о чему не води рачуна. Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада.
Ту тополу, давно, још је он био мали, однела је река. После, и њему и његовом брату, показивала је јатаган домаћина који јој се није вратио.
Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе хлеб што његове њиве рађају.
То је крила. од Аћима, а говорила му прекорно: „Све ово што ви уживате, мога је домаћина Василија. Његова рука начинила је ове дуваре што вас од ветруштине штите, и овај кров, да не киснете.
од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да он не буде Аћим Дошљак, син слуге и воденичара Луке Дошљака, да буде први газда у селу, па Ђорђе очеВину
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изгледало је да се сенка ипак притајила јер је, истога новембра, некако баш подмлађен, Доситеј сам припремио, за свог домаћина и његове званице, јело које је особито ценио: питу од винове лозе и рибе, наливену маслиновим уљем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
скоро свих постова, а једем само толико колико мој снажни организам изискује, а то ми дозвољавају моје дужности домаћина и угоститеља својих милих гостију“. При тим речима скочи он, заборављајући на своје болове, као опарен са седишта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као што и приличи доброј и уредној домаћици, а ја кад се вратим, да ручак буде готов на асталу и да ме дочекаш као домаћина човека.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сатима сам знао буљити у окретање грнчарског колута и у нијеми рад руку мог случајног домаћина. А онда би ме опет спопао немир, па сам насумце кретао даље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. у соби остадоше Ђурица и Станка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тумарајући тако по белом свету, намери се у неком селу да коначи у некога големога домаћина. Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело.
Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје
Онда он упита домаћина: — Шта ти је оно за пећком, брате? А он му одговори: — Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на
Зачуди се човек оваковом разговору, седе на праг да домаћина чека, и више ни о чему није смео да пита. Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да ћерку за сина.
Кад су дошли кући, све село је причало да је снаха тога домаћина много паметна, да уме све напред погодити и да је свекру донела небројено благо.
Ћипико, Иво - Приповетке
У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце. Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље.
Да убије време, навече разговара с домаћицом. Али вечерас ни домаћина у кући нема, задоцнио се преко обичаја. Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
али му у исти мах, тиме што устаје, хода по соби, даје на знање да му верује и да га почиње признавати за новог домаћина.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Моја је беса тврда а не као твоја, витеже. Збогом!.. Она пође пут села. Арнаути одмах вешто окружише домаћина. Јер се мењаше у лицу и све упорније погледиваше за женом.
Високо попово обличје у осветљеној пространој одаји одиста за час збуни и госте и домаћина. У црном, дугачком до испод појаса, незапученом гуњу, у црпим чакширама са високим закаљаним чизмама, под црним
— Што ме не питаш, Новице, зашто сам се вратио натраг? — управи Селим своје већ пријатељске очи пут домаћина. – Није у обичају, Селиме! – Ех, није у обичају!..
Краков, Станислав - КРИЛА
Један жутичави војник дрешио је тешки гвоздени ланац са кола, и трпао га себи у ранац. Калину, ћерку домаћина погинулог официра, извукли су онесвешћену али неповређену из рушевина. Отресли су црвену прашину са ње.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тада искористих прилику да отворено упитам домаћина Мисли ли он да Н. можда није личност с којом бих ја могао продужити пут.
четири дрвена фетиша сасвим стара, прашњава, и најзад једну млађу жену која пристаје да ми све то она, уместо правих домаћина, прода. покојнице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ама да вас неко само части три године, па би вам додијало и ратосиљали бисте се љубазних домаћина... Ишли смо лагано узбрдо, серпентинама.
— чуди се Коста. Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!... Хајд у здравље наших љубазних домаћина — он диже чашу и куцну се са Костом, а потом испише наискап. Мљаснули су неколико пута устима, и погледали се. — Бре!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У њиховој заштити од прогона ангажовано је цело становништво, од јатака - домаћина који их прима на коначење до крчмарица у хановима, где се укрштају путеви и размењују обавештења.
Од сељака тако постаје хајдук, од домаћина - заштитник народа, од породичног човека бескућник, коме су "мач и пушка и отац и мајка,/ двије мале братац и секуна,/
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према томе да ли је (»домаћа«) бадњиданска ј. здрава или црвљива, гата се у Срему о здрављу домаћина и домаћице (ГЗМ, 13, 465). Комад те исте ј.
, 380), чобанин, кад дође да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола (Гласинац, 382).
(за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма (за волове), пшеница и кукуруз (за усеве), комадић прага (за домаћина), па шта коме од тога за време божићног ручка падне у део, у томе ће и бити срећан те године (419).
гости љубе и при доласку и при одласку (СЕЗ, 16, 124 ид). Најважнији део обреда је сечење славског к. У томе, поред домаћина и најстаријега госта, у Гружи учествује и други гост (да би се »отројичило«).
и то тако да домаћин срче са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са половине која је до домаћина, па се уз то љубе по пет пута и истовремено благосиљају«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам шта га је терало, корист или забава, тек он се претворио у вештог трговца и спретног домаћина. Зачудо, Доротеј се није љутио што овај искоришћава његову вештину.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мојој првој, прикраденој, посети следовале су друге: ја се мало по мало измигољих од својих домаћина. Они посумњаше да сам начинио какво лепо познанство; што, у осталом, у овој вароши лепотица не би било никакво чудо.
Такав национални догађај морао се достојно прославити. И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у улози домаћина, прослави моју промоцију. Дођоше и други моји рођаци, и чика Андрија из Цириха.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жена која је залазила да погледа кућу, почела је да поткрада домаћина немилосрдно. Кирајџије нису доносиле кирију, а стари је није тражио, јер се бојао свега и свакога, и није више знао
Један од нападача је још удари и обори. Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит. Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео. Госпа Нола се прва сабрала.
Њих двоје као да спремају нешто што другима не саопштавају. Од момента до момента, увуку на неки начин у то и домаћина куће, чика Јову; и паланка тад мора да прими чињеницу да у тој заједници влада ипак неки склад.
Помињу се или бесни ћефови богатих домаћина, или маније чудака и болесника. Хладна и ситна паланка тако им се ваљда светила, у оно доба, што није могла да им
Но, мада је домаћина у његовој кући чекао ручак сваки дан, дешавало се да ту, без њега, руча неко друштванце младих људи, док би домаћин,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зашто? ТОМА Зато, што ме расплакао мој син — несин! Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме... А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на друга својега: кум Бороје нек иде на кума, а старојко нека на старојка, Радивоје нека на ђевера, а ја хоћу баш на домаћина, а Грујица нека на Манојла, сви сватови редом на сватове“.
погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина Новак погубио, сви сватови свате разагнали; сам остаде Грчићу Манојло, к њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад би негдје пронашли сакривено оружје, стријељали би домаћина куће, па макар он био и старац стогодишњак. Туђински освајач брзо је нашао и своје покорне и вјерне слуге, дао им
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ТРГОВАЦ И СМУК Бијаше у једнога поштена домаћина трговца у кући му смок — она црна змијица што не уједа много доби. Храњаху је кућња чељад које чим; со тога разгоји се
Са срамотом одертити и с пизмом на ме извадити мога ми домаћина господара. Гаврил Архијереј пророк Захарија Јелисаветин, муж твоје рођаке, добро за то знаш да кад он не поверова
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа!