Не постоји пример употребе речи domacine
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Човек макар како да се намучио, опет се још није наситио живота; исто као што пијаница виче: „Много је!“ и: „Хвала, домаћине, ја не могу више!...“ а, овамо, прима чашу, испија је наискап и пада, трештен, на земљу... — Тако је, Миладине!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће.
— кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана. Огњан се мало изненади. — Па срећан ти рад, домаћине мој! — настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде!
— као туђи човек; као да му и није стриц, као да га сад први пут види. — Домаћине — зовну поп Мића. Залаја озго Бошков зељов, који беше привезан за неки дирек иза куће. — О, домаћине!
— Домаћине — зовну поп Мића. Залаја озго Бошков зељов, који беше привезан за неки дирек иза куће. — О, домаћине! — зовну поп опет. Залаја зељов још жешће. Нека девојка извири из куће, па је опет неста.
Залаја зељов још жешће. Нека девојка извири из куће, па је опет неста. То беше Стамена, поћерка Бошкова. — Домаћине! — отеже поп из свег гласа. Зељов рикну и стаде тако трзати ланцем да се чак доле до вратница чула звека.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе
И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине. Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива.
Испод њега су јурили таласи. Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора. Он викну: — Еј, домаћине! Нико се не одзива... Само таласи хуче... — Домаћине! Опет ништа. Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине!
Он викну: — Еј, домаћине! Нико се не одзива... Само таласи хуче... — Домаћине! Опет ништа. Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.
Нико се не одзива... Само таласи хуче... — Домаћине! Опет ништа. Он стаде песницом ударати у врата. — Домаћине! — Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом. Он је на земљи, а није на води!...
— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! — Хајде! — рече Суреп. — Деде, домаћине! Наређуј! И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. Суседи почеше долазити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
знаш... нисам рад да се зна. Утом стиже и Ђýка с пуним тањиром, и метну га пред Нићу. — Па, домаћине — вели Нића — зар да вечерам, а прид вечеру зар баш ни чашицу ракије, ај?! Макар оне бећаруше.
— Ама ти, Нићо, отоич рече да ти је »после ручка«? Зар после вина ракије?! — То је беамтерска форма, домаћине. А ти ниси био беамтер, па и не знаш, па није ти баш ни замерити! — шали се Нића.
— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба? — Та ја само кажем: не дај, боже, горе! — Та није ваљ’да? — вели поп Ћира.
— Можемо, можемо! — вели поп Ћира, омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо. Фала на дочеку. — О, на мало, на мало! Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!
Кад ’оћете, а ви се узмите! ха-ха-ха! — рече поп Спира, излазећи из кујне. — Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Туго, Мито, домаћине! — Леле, синко! Туго чедо! Па што ми се чедо у сну чешће не јављаш, не долазиш? Дођи, синко, јави ми се, те мајка бар
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(из паштровићке „добре молитве“) (Кнежевић, В. М., с. 241) — Домаћине, донеси нам вина, домаћица да ти роди сина. (Видановић, Божица, с.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Испод густих Самарџијиних обрва одједном просинуше строге тужне очи. — Раде, стари поштени домаћине, а знаш ли ти уопће шта је то коњ, то ти мени реци, џеко једна? — Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то.
— Еј, домаћине, је л тамо Балаћ? — Отпирио на поток да с цурама ашикује — одвраћа неко из дворишта. — А мали Гончин? — Он отишо
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ајде, домаћине мој... А при тој речи „домаћине“ осетим како ти набрана, топла уста задрхте и суза кане на мој врео образ. Купаш ме.
Ајде, домаћине мој... А при тој речи „домаћине“ осетим како ти набрана, топла уста задрхте и суза кане на мој врео образ. Купаш ме.
— И у овој се кући песма поје. За мајку не знам како је изашла преда њ у кујну, само мени знам да срце стаде. — Еј, домаћине! — виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту! одговара му мати, грцајући и трудећи се да се прибере.
жалећи је и снебивајући се пред њом, не могу да буду онако слободне у разговору као с другим женама које имају мужеве, домаћине.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
За оном другом софром сви су се најели, па је и претекло млека. Тада ће да рече онај сељанин: — А бе, домаћине, какав је онај човек што тамо поједе онолико млека? — Па то је наш татко!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— виче љутито потпоручник Драгослав. — Чекај... полако! — умеша се капетан Јован. — Викни, зовни: хеј, домаћине! да виде људи с киме имају посла.
— Онда он приђе прозору и лупи: — Хеј, газда, домаћине! На прозору се појави женска глава. — Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13. Добар вече, коледо! домаћине, коледо! Затекосмо, где вечера, На трпези вино пије, Твој говедар код говеда; Краве ти се истелиле, Све волове
“ — “Имам брата баш-терзију, Те ми реза борну сукњу, У скутови разбориту, У појасу сабориту.“ 14. Домаћине, коледо! господине, коледо!
— Лепа Маро јел’ ти жао сеје? — Зашто би ми било жао сеје, У мог драга бољу сеју кажу. 79. Посади се, домаћине, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
бадњаке, па седне на прочеље, где га огрну губером; он узме ватраљ па креше угарке и говори): „Колико ових варница, домаћине, толико ти било оваца и новаца; крмака и трмака; овнова и волова, итд.“, (па онда дарује прочеље сребрном паром).
В ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ А) ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и
4 Домаћине, фала, Богородица ти дала, што ти дала, то ти одржала! Бог ти био на помоћи, па те сачува од јада, од града, од тресова
Плакао с врећом пред твојом кућом! Бане домаћине, вазда примицо, никад не одмицо. Примакло се љето, родило ти жито; било ти по дну бусато, по средини трсато, а на врху
Вазда људима дава, који ти за част знали, а за здравље бога молили, а злија ти бог не дао! 5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице!
Сачува те бог, бане, домаћине, од попузљива моста и стидећа госта, и пртене вреће и од сваке напашне среће. Више куће ти стог, на небеса свемогући
Више куће ти стог, на небеса свемогући бог, па дијели народу: некоме шаком, некоме капом, а тебе, бане, домаћине, и шаком и капом и врећом и сваком другом срећом.
3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови орах. Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни коши, пуно
Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио! Б) О КРСНОМ ИМЕНУ 1 Боже помози, боже весели! Писмо у добри час и у бољи час, а
и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год!
Шта ћемо даље! Бог нам дао здравље! Здрав си, домаћине. У твоје здравље, све ћемо јунак и бардак! 3 НЕВЕСТИ 'Ајде, Љубица (или већ како јој је име), да ти је срећни пут
Чауш је у својој шали неопраних устијух, пак не штеди ни кума, ни старога свата, ни домаћине, истих младенаца, него их назива свакојакими имени, и све сватове и узовнике протитра, прорешета, те буде смија до
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођу пред кућу, чују вику и виде да је весеље: жене се она два брата; онда он повиче испред куће: „О домаћине!” Кад отац то чује, он истрчи пред кућу и зачуди се кад види такове госте пред својом кућом.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” И тако ти ме отера. Изиђем из сале и из Мариенхилфа без обзира. Уљезем у град и нађем моје домаћине јоште при ручку, који се здраво исмеју чујући моје прикљученије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристотелес хтеде да му нешто одговори, али га Никија предухитри: „Свршена ствар! - Хеј, домаћине, још два бокалчета вина!“ Више од две године чекаше Аристотелес у Атени Платонов повратак.
„Добро, мили моји, учинићу!“ Његов син запљесну радосно рукама, а ја зовнух гостионичара: „Хеј, домаћине! Брзо још флашу вина, најбољег што га имате у подруму“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
За оном другом софром сви су се најели, па је и претекло млека. Тада ће да рече онај сељанин: — А бе, домаћине, какав је онај човек што тамо поједе онолико млеко? — Па то је наш татко.
обично наплаћују се о јесени паре владичине од народа, па дошао поп и кнез у некакво село херцеговачко и окупе све домаћине пред црквом и кажу да свака кућа има владици платити по осам гроша, „а два вам — поп им каже — владика опрашта зато
Ћипико, Иво - Приповетке
Цијело село сакупило се да што достојније испрати кип старога свеца. Жижица и Букало договорно подигоше домаћине. — Кад није могуће друкчије, бар да га достојно испратимо! — вели Жшкица на кога наљезе, у бризи, журећи се преко села.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тако ми Бога, на кулу ћу! — подвикнуо поп ово на арнаутском, па мимо домаћине јурну на врата и уза степенице на горњи бој.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Коста, наливај !... На првом месту да услужимо наше љубазне домаћине: Рацу и Свету. Деде! — Ми не пијемо више. — Немој да ми одрекнете и други пут, иначе...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Њега и мужа, оца му, заједно у један ред стављала, у старије, веће од себе, као домаћине кућне. Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то
А већ спремање јела, пића, вечера. И, кад увече, у суботу, уочи свадбе, пошто дочека све позване, прве домаћине из маале, вароши, пошто их, изљубивши се с њима, уведе, посади за богату софру, нареди двојим свирачима, ашчикама,
Ћипико, Иво - Пауци
Младост се ипак подала доброј вољи и животу. Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити. Свако се стискао у се.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА Ништа ти још не знаш, хаџи! Они млади, па већ човек и да се не љути. Али што за ове друге, старије, домаћине! Остарело, клекло, па кад се с њом нађе побесни! Ено: Максим, Зафир, Станко, сви...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и грађане почастити; гладан сите засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи на стан принудити; неваљали просјак богатице уједно са сиромашу, с врлим светом и с добром науком