Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И никакве наивности и ситнице у томе не допуштам, нити ту може бити ситница већ је све крупно судбоносно и нео ростиво. Јер сва она, нежна је и мора да припада мени и
Африка
Обојици мојих момака допуштам да избаце из џакова сву садржину па да их употребе као покриваче. Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зашто то нијесте учинили? Ја сад не допуштам да се град раније отвори! Ивановић се испрси: — Господине, ви с нама говорите горе него са својим солдатима!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе. — Ама шта ви !... Не допуштам... мисао такву не допуштам !... Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!...
и њој потекоше из очију крупне сузе. — Ама шта ви !... Не допуштам... мисао такву не допуштам !... Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Један дебељко искривљеног врата наваљивао је доброћудно. — Једну од Војислава Млађег, Микобере, молим те. — То не допуштам — продера се Никола. Сит сам га. Ни већег забушанта, ни досаднијег патриоте.
— Ко? — Душан Васиљев. — Настави, настави! — Не — рече хладно студент, чије ме смело држане задиви. — Ником не допуштам да ме прекида.
— Не допуштам ти да ме тако блес... — Не, не, не, не! Стани! Слушао сам те доста, сад си ти дужан мене да чујеш. Ти си мени све обја
Ћипико, Иво - Приповетке
— Хе, нека остану оба на отару! — не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори... Нека остану оба... —То не допуштам! — плане дум Андрија. — Напокон, ко сте ви?... У настају недјељу, по подне иза благослова, однијеће се кип на гробље...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ — „Аман, па ти си моја жена!“ — „Али нисам робиња“. — „Но ја не допуштам!“ – „Кад би те неко и питао, бре!..“ – „Ћути, кучко!“ — „Хајде, будало арнаутска!..
Петровић, Растко - АФРИКА
Обојици мојих момака допуштам да избаце из џакова сву садржину па да их употребе као покриваче. Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Што се мене тиче, тај Прохор би одмах могао устати из свог гроба. Ја не допуштам да ико на овоме свету бије моју битку, а најмање тај матори куштрин који ионако једва гмиже по земљи и без трнове
Шта би ми радије опростили моји заштитници овде у Кули: да ли то што допуштам својим монасима да живе као и сви други смртници, дакле да греше на исти начин као и они сами, или да их држим далеко