Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Милисав ћути, а сузе му теку низ образе. — Тешко, учитељу, да ће оздравити; и ноћас му је стрина у два мâ држала свећу.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пролазе и пропадају она времена мрака и варварства кад се је сва слава и величество у коњи и у интови држала и находила.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства. Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог зеленог
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином. Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију.
Остали смо сами — немој да ми се смејеш кад ти кажем да нам је некако свима тужно. Она је држала свезу између нас, јер овако седнемо сви за сто, ћутимо, да се чује како муха вечера.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Па га сад онај зграбио лепо, па право кући с њим! Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску! — Забога, мамâ, а што се ви толико кренкујете! Није то ништа тако страшно!
« То је онда чула гђа Перса и одмах убрзала да измакне, да их не слуша више. Била је тада љута целога дана. Онда је држала да је то казано само онако, из пакости, да она само чује и да се једи; а сад је лепо видела да је било истине у томе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав. Ал’ опет није надежду изгубила. Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он. За Љубу је, опет, срећа што Ружичић Јулку неће.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила. А ово сам држала на грудима, на оне две капље крви, да ти испратим најдраже место твојих као жар врелих пољубаца. Не уби ме! Чувај се!
Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно
Африка
Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је утегнута у прслучић од румених, сомотских шепута, а држала је црну лепезу у руци. Угурали су је у собу, као што се теле гура кроз капију.
Кад је Исаковичу пао поглед на Божичкину лепу, бледу руку, претрну. У руци је држала црну лепезу. Иако је та сличност била више његово уображење, него стварност, Павлу се учини потпуна, страшна,
Госпожа Евдокија била је стала пред огледало, код пећи, и имала је неки чудан осмех на лицу. Држала је капетана за руку и шапутала му да се не треба бојати Божича, јер јој је сам муж дозволио да играју.
а кад виде да га нема, близу, поче да шапуће капетану, прешав са немецког на пригушене речи њиховог, матерњег језика. Држала га је за руку. Била је пребледела. А гледала га је право у очи, својим крупним, црним очима.
Горе, у висини, стајала је нека жена, која је држала свећу и која се гласно смејала. Док су се пели, на трећи спрат, у спирали, Агагијанијан је Исаковичу давао последње
се ђерму, при улазу у Махалу, Павле виде како се и тамо ускомешаше људи, а једна жена окрете коња којег је држала за узде. Виде како неки човек узјаха, загрме преко дрвеног моста, протрча, кроз баре, па одјури према далеким врбацима.
И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао. А Валдензерова жена држала се, у тој несрећи, зачудо, добро. Ето, каже, шта је њен муж добио, после четрдесет година верне службе грофу.
Међутим, Павле је запази, како седи, крај зида, у недоумици. Седела је, испод једног огледала, у плавој кринолини, а држала у руци црну лепезу. Груди су јој биле откривене много, према оновременом обичају.
А како ће му Бог, свакако, јер има младу и лепу жену, дати да роди још шесторо. Има времена. Она се, каже, држала, добро. Сад зна да никог немамо, кад је смерт у кући, ко се не би, уз плач, и церекао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Међу њима су се најпре укорениле демократске идеје, донете из Србије. Од 1878. године Црна Гора је држала део јадранског приморја са пристаништима Баром и Улцињом; трговачке везе са Которским заливом су постале тешње.
Тако је и у Боки до пре 40 до 50 година било пљачкашких похода. Држала се крвна освета, а судије при умиру звали су се „добри људи“, у јужној Боки „миротворци“.
Под овом погодбом држава није стајала на путу материјалном развитку својих народа, али их је стално држала под оштрим надзором.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Једно које није знало да хода девојчица је држала у наручју. Упитах је да ли још живи у кући крај рампе. - А где бих? Матори је железничар!
Сада ми се није ишло, иако сам знао да би очи свих девојака биле упрте у мене. Рашида је ћутала. Држала ме је за руку, гледала према дрвећу којим је била заклоњена њена кућа и ћутала.
- раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке. Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом. - Ти знаш шта је то?
- Ниси написао оно писмо? - ухватила ме је за руку и заврнула је као што то дечаци понекад умеју. - А обећао си! држала ме је чврсто, а очи су јој биле пуне суза.
рекавши да ћемо отићи, не одмах, не овога часа, потребно је завршити ово школско чудо и припремити се, наравно, и то. Држала ме је за руку, принела је својим уснама и угризла. - Ми нисмо бегунци! - још је прошапутала.
Рашида ми је шапутала у само ухо, држећи руке око мога врата, тако да нисам знао шта да одговорим. По начину како је држала своје шашаве руке на мени схватих да ћу морати нешто да одговорим и рекох да сам усхићен корњачама које воле граматике.
Више нисам желео то да будем. Зграбио сам рукопис свог романа који је Рашида дотле држала у крилу и бацио га у Тису. Листови су неко време пловили, па почели да тону.
- Свеједно би их похватали! - рекао сам. Она је само раширила очи и шчепала ме за рамена, и држала ме тако, док сам говорио да би се зечеви заштићени зеленом бојом разленили и изгубили таленат за трчање.
- између обрва имала је ситну, црвену борицу, а марамицу је, иако је то било непотребно, још држала на уснама. - Жао ми је што му не можеш рећи да сам мртав! - рекох. - Послао би ми венац од два метра!
Отац ме погледа као да схвата, нешто рече, више се не сећам шта. Гледао сам у Станику. Она је још држала руке на очима, али се није видело да плаче. - Тај ужасни, тај грозни створ, шта тај није у стању да измисли!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Сока је сад у својој кући ред држала као код матере, само, наравно, овде је још теже, јер је сасвим пуна кућа. Госпођа Сока је имала диван пород.
Срећа што још и њу није у писму помешао. — Но, то је . . . Ја сам га за друго нешто држала — рече Матилда. — Но, то не би’ никад веровала, — рекне Лујза и уздахне дубоко. Млади Полачек није био код куће.
Неко је ствар издао, али не може да погоди. Јуца, кад је чула врата отварати, држала је у руци зборник и молила се богу. Затвори зборник, али ето на вратима место Шамике, брат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мрзели су је и страшили је се. Њеног осмеха. Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом. Једно јутро запита девера, да ли му се брат не чини нагло остарео?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али, привилегије се нису поштовале, обећања се нису држала, и залуд су српски црквено-народни сабори жалили се због неправде и гоњења. 1723.
Када је у пролеће28 умро његов добротвор Теодор Милутиновић, прекинула се и последња веза која га је држала за манастир. 2. новембра 1760. он одбегне из манастира. Ово бекство младог ђакона из манастира било је, по речима В.
Милићевић, Вук - Беспуће
Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима. Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се. — Не, — рече он, немам зашто
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Домаћица се увек умела понашати онако како часној жени приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таквог познаника какав беше господин Павле.
А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакла мало од пролећа живота свога. Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још увијек је држала слугу, а то је био сигуран знак да смо и надаље неко и нешто. Истина, има у кући сирочади без оца, нашло се и дуга, а
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А знаш где живиш, и знаш како се име у овој земљи брзо изгуби! Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа? Ајде, молим те!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— почех. — Ако хоћеш дај, ако не... — И пођох. Она напреже сву снагу. Није смела да се одвоји од гране за коју се држала, јер изгледаше да би пала. Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — и више се никада није појавила на њему. Уместо тога, држала је говоре да сам испала шашава на маторог и да смо нас двоје депресивни манијаци који непрестано буље у воду.
Е, да сте само то видели! Једну мачку, мислим, покрај мене, која је непрестано држала свог момка као за руку, а зијала на све стране чекајући да се нешто догоди, заиста нешто фино!
“ па затим: Јао, је ли оно Стив Мек Квин? — и, заиста, био је то Стив Мек Квин, па шта онда? А непрестано је држала свог човека за руку, и то тако некако као да држи руку на некој пепељари пуној опушака, или на допола попијеној чаши,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње. Њен муж, крчмар, био је човек мали, мршав, црвен и узбудљив.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Не тек да је казним што је пљунула или што је прековремено држала отворен дућан. СИМКА: Знаш шта, пријатељ-Мићо, ја ћу теби да кажем нешто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Их, грош би на леђима носила. — Како... сламку би у устима држала. А мало даље друга група хвата вашке, па их баца у један фишек од хартије, који најпосле запалише.
Помози госпођи... Е, тако! — Научите ме, људи, шта ћу са овим црвима — завапи мајка, показујући на децу, која су је држала за сукњу. А станични сигнал је упорно звонио, наговештавајући нову композицију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ипак он покушаваше не би ли се То Могло и ове године проћи без мапе. Највише га је у том уверењу држала ова околност: — Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Готово је са алкохолом! За вјеки вјеков! ГИНА: За вјеки вјеков, до прве прилике! БЛАГОЈЕ: Дух си ми држала зачепљен у оној флаши! ГИНА: А онда дошла глумица, вила Равијојла, и флашу отчепила! БЛАГОЈЕ: Отчепила!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То у војсци изазива панику. Само је војска држала Аустрију. („Ин деинем Лагер ист Оестеррицх“.) Револуција почиње у радничком, трећем, кварту, али не у фабрикама, него
Нађосмо једну свету Катарину, са јако стиснутим коленима; и она је држала мач у руци. Ја, да покажем колико сам образован, сетио сам их једне лепе Богородице, мало веселије, коју је Рескин
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тренутка кад исказа ту давно спремљену реч и кад угледа њено страшно дејство — жена испусти детињу руку коју је досад држала, отвори очи јако, погледа га, па полако пође из собе...
А »мало маче« пред њом. Ето згоде! И тета је волела искрено. држала је да се нигда неће растати од своје љубимице. Кад би помислила што тако...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нигде их није било. Ма да им је магаза била горе, у главној чаршији, и у њој се увелико држала со и конопља, она је више служила за обрачунавање са чивчијама и давање под закуп земље, него за трговину.
И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали
Узми, узми још. — И клечећи до Софке држала је на прстима уздигнуте руке ту велику чашу до самих Софкиних уста, да она, пошто поједе залогај, само отвори уста,
Софка, огрнута колијом, лежала је. Није могла више да двори, нуди. Од умора једва је очи држала отворене. Била је сва врела. А од страха, језе, чисто је као неко лудило подузимало.
Софка је била устала и забацивши руке у којима је нешто држала, чекала га је. Свекрва је, као увек, мирно и прибрано седела иза Софке горе, до самих врата велике собе.
Онако јак и мрк, још јаче одудари осветљен остраг оном лампом коју је Софка узела са столичице до собњих врата и држала је и више своје и више његове главе, светлећи му пут.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Е, сад ћемо!“ рече видар извадивши из торбе неки завежљај. Сви се дигоше и окупише око њега. Милица је држала луч. У крпи коју је преметао било је неколико кутијица, ножица, клијешта, штипавица, чуднијех сврдлова и игала.
Ти ћеш бити рекла: ја немам ништа против тога, ама како Пејо учини! Је ли?“ „Ја сам то држала као у руци. Та сам рече ономадне да је добра кућа, да је добар човјек, да...“ „Ја то и сад вељу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Био човек и жена, па имали три сина. Најмлађи био најлепши и одвећ добар, па су га друга браћа држала за будалу. Сва тројица већ дорасту за женидбу, а отац их не жени ни једнога, јер је био сиромах.
и грдила од куд је год ишла, патила је глађу и голотињом да би је само какогод са света нестало; ал што је она њу горе држала, то је она све здравија и лепша бивала.
Жена ковчег затвори и заклопи и баци у море; али докле је још држала крај од верига и није могла ковчега да извуче, дође неко те је превари да су Премудрога с његовијем ковчегом заједно
па свакоме рече да иде на своју постојбину, и тако редом једно по једно, док најпослије дође до једне старице, која је држала до себе прекрасну ђевојку.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
гди видим дете при сиси, споменем се моје милостиве и предраге матере, која ме је на исти начин при матерњим прсима држала и својим млеком [х]ранила, оживи жеља моја за њом, колико да је данас умрла, крв њезина која у мени тече, почне с
Задуго ме је загрљена држала и нада мном плакала. Сутрадан, видећи да нећу нипошто више да закашњавам, метнула ми је у торбу неколико танка беза за
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Високе је држала главу и презирала сиротињу. А сада је пала на ниско грање.“ Сви су они тако говорили. Док је Ђорђе није истерао из
су ти зубићи избијали, довозио сам доктора неколико пута, а кад си ти прво изговорио тата, а не нана, земља ме није држала од радости. Јесте, Адаме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седам дана како је она немилосрдно лила без престанка и држала нас под стрејама где смо побегли из наших логора које олуја уништи једно послеподне кад се поцепаше и последња
Стајала је она јадница исто онако у оном трапавом ставу, док је у руци држала велики порцулански тањир са добро умоченом, мокром сирћетавом крпом у њему.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И као што је некад свијест држала засужњена у своме подруму окованог Башчелика подсвијести, на нашем данашњем степену, ослобођени Башчелик у тами својих
Као потоп. Најзад је замукла. Крошња брончане зуке, која као да није звук већ само голо трептање зрака, држала се још само око звоника; кроз њу су се залијетале са својим црним цијуком седефасте стријеле ластавица.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Прође кроз вратнице на огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију. То беху врата на ходнику, пред станом капетановим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Њеног осмеха”; (2) „Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом”. 293 Уназад враћен процес, такође у два корака, изгледао би овако: први корак (враћање на
процес, такође у два корака, изгледао би овако: први корак (враћање на постпонирање детерминатива) „само пред мужем држала их је у крилу, са осмехом”; други корак (враћање на обичан поредак) „ само их је пред мужем са осмехом држала на
мужем држала их је у крилу, са осмехом”; други корак (враћање на обичан поредак) „ само их је пред мужем са осмехом држала на крилу”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Његова жупа, опкољена Арнаутима, стиснута између шарских брда око брзе реке, била је последња нехарица Турчину. Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и ливаде где су некад били станови нејакога цара.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ено у дну дворишта жена гола, само са „пањом“ око бедара да би њим држала дете на плећима. Једним дрвеним маљем туца просо у високом дрвеном авану. Прва гола црнкиња.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Е, па шта је простор тај!? Испунити кадар га је Један цигли уздисај. XИИИ Као свећа воштаница, Коју је држала Рука малаксала, И гледале очи, Заносном немоћи, На самртном часу, На своме угасу — Очи магла прели, Борба груди
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
При растанку договорили смо се да се сутра нађемо на истоме месту. Земља ме није држала. Изгледало ми је као да сам душевним замахом понесен и да летим. Пред очима ми је стално лик Арлетин.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пред постаментом стојале су возрастне дјевице, једна је држала српску Голубицу, друга Пчелу у руци, свака другојачије обучена и накићена, покрај њих на две стране раздељени стојали
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као што је, опет, било и обратно. На све то баба једнако се држала одвојено, повучено. Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима.
да буде сахрањена од њега, свога унука, тада већ газда-Младена, и од свих њих које је толико година она чувала, држала, не давала да погреше, изгубе се, осиромаше, посрну.
Ћипико, Иво - Пауци
Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. Затече је у кући. Држала је у руци киту подзимна цвијећа. Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ташана готово заспала, пушта јој руку, и, да је не пробуди, полако, нежно оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је главу наслањала, и бришући њоме чело, косу, лице, одједном сав задрхта по тресен): Ох, опет овај мирис!
ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари? Ко у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше невере да буде убијен, смакнут, па ко сад све то, баш
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И тако је Нола расмејала још последњи пут свог оца. Храбро се држала и ту. Тешко јој је било оставити га, јер се сад бринула за њега баш као за неко дете.
На примедбу господин Јоксимову о Шваби, госпа Нола учини покрет тако нестрплив, да се све што је на крилу држала разлетело на сто страна. — Куд ми баш сад мећете под нос Швабу!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(Од ње је и онај термометер који се у Винка Лозића трећеј части налази). Ништа мање тако је сила на целомудрије држала да се огледалом добродетељи праведно у целој вароши називала.
« — Бадава се смејете, господична, агина је кћи таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка омиловати, који је сигурно младожења, као што је и она девојка у најстрожијем
— Но да дођемо к нашој Чимпеприч. Она је тако смерна и философским духом била тронута да језа свеједно држала или је младом или милостивом госпојом називали.
опет гледајући како жаоке пера вашег на нас без сваког штедења пуштате, нисам нипошто веровати могла и увек сам тврдо држала да ни једна женска неће унапредак дела ваша читати, нити за вас поћи; сада пак видим да сте ви један особити човек,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
јој био представљен, сипао пуну чашу воде у очи, мора да јој се у очима нешто покварило, те их је од тога доба увек држала полуотворене, те изгледало је као да мига или, бар, као да кокетира.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наша је артиљерија тукла без престанка њихову пешадију и држала је још увек на извесном одстојању. Једнога дана јави нам се један пешак: – Помлати нас њихова артиљерија и остаде
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
отпочео нови неки раздрузгани живот: На аутомобилима црвеним који су јурили кроз ноћ И између кућа Војника четири држала се усправно, Па затрубише увертиру смрти, разоравања и победе, За њима запуцаше топови.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Седефној ружи стаде дах. Али, није било времена за дивљење Горњем свету: нечија рука грубо ју је држала, чупала јој утробу и раскидала плућа. Тако и до скривеног Ружиног блага дође. — Гле, бисер! Лепотан!
Није морао да се мучи да је отвори: врата су висила о једној шарки. Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито викну дечаку, маминој мази и јунаку: — Не додируј ме, чујеш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је напрезао све своје физичке и духовне снаге да се одржи и испуњавао
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
По три сахата све чера једна стража држала је: до поноћи за шест сахата друга се је измењивала. Од поноћи, пак до три сахата трећа стража.
Тко размеће камење, бриде га руке. Тко духљива учи, тупи свој језик. Тко сече дрва, од држала стрецају му дланови и жуљеви устају (аколи држало се скрши, с навијањем више пожали и издангуби).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
!... — Неје спроти трговачку и чорбаџијску кућу... — умеша се тетка Таска, која се досад доста резервисано држала и пустила оне друге две тетке да говоре, а она задржала за себе као неку завршну реч, па сада поче достојанственим