Употреба речи драгишу у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи dragisu


Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Најпре ваља поменути професора код кога сам на факултету учио теорију књижевности – Драгишу Живковића. Практично се ја од њега нисам одвајао све до данашњег дана. Не могу рећи колико му све дугујем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Молим, молим — насмеја се Драгиша и погледа Луку испод ока. Лука стеже Драгишу за врат. — Шалим се. Ми одавно нисмо имали кога да „завитлавамо“ па смо и тога жељни. Стиже ли једном у Рим?

улетела је у твоју собу. Па, овај... — Лука обухвати подбрадак и жмиркаво погледа Драгишу — ништа нам о њој не рече. — Шта имам још о ној да вам причам. То је био „текући посао“ још првог вечера.

Изгледа да су опазили наше припреме. — Он протрља руке, па погледа у Драгишу: — Где смо стали? Драгиша припали цигарету и налакти се на сто...

— Станимире, шта би ти радио овој женској? Он заузе став „мирно“ и, снебивајући се нешто, погледа у потпоручника Драгишу. — Реци, де, слободно! — рече Му Драгиша. — Господине потпоручниче, скрцао би је на лицу места. Насмејали смо се.

— Доћи ћу други пут. Не скидајући свој поглед са мене, проговори: — Како хоћете! Лука пљесну Драгишу по рамену. — Е, сад си, па ти, наишао на мајстора. — Молим, чекај мало...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ах, стоко, платићеш ми за ово. После игре Живадин прича како Енглескиња има меку и топлу руку. Моли Драгишу да јој на неки начин достави, колико му се она допада. Бре, што си чудан!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности