Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш кад уђоше у њу, наиђоше на једну букву — дебела је, голема, рекао би, има јој сто година. Више дрвећа готово и не беше, само по гдекоји жбун и трн; али беше неколико крупних пањева, неки огорели, неки већ натрулили —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Требало би од Црне Баре направити гробље!... И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају. Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!...
а пламен је лизао све више и више... И он осети топлоту тога пламена... Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. Први пут, те ноћи, дахну он душом...
— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија... Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...
Дан је био леп. Сунце је пријатно грејало. Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа. Овде-онде прне по која сеница и тужно зацрвкуће...
То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају. Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори
Африка
Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа. То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види.
Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито. Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У такве дане, тамо, људи беже од Сунца и скривају се, под дрвећа, у хлад, па спавају ошамућени. А тешко оном ко их буди нехатно. Може да, у трбух, добије брису!
На саонама се клизи, брзо. Овако, изложени су опасности поплава, муњама, пљусковима. Стабла дрвећа леже на путу, камење се сурвава. Вишњевски тај план није одобравао.
десни зид куће био је у тамној сенци, у којој је још цветало жбуње јесењих ружа, а у коју је висило и грање са дрвећа, чије је лишће било почело да жути. Капци на прозорима куће, на спрату, били су широм отворени.
Него су личили на олују, и поплаву. Као што јесењи ветрови носе, кад духну, свело лишће, са дрвећа и грана, дуж пута, па подижу, високо, оно, које је опало на земљу, тако су и те гомиле исељеника у Росију, из Бачке и
Са чуђењем је улазио, све дубље, у ту шуму, испреплетаног дрвећа, које се црнело, грања, које се над њим надносило, чворновато, а које беше, за њега, нешто ново, чудно, сад, као да га
Цео тај њихов крај толико је леп, толико у њему има, дрвећа, цвећа, тица, што певају, да се зове: Рајевка. Дању успављује зујање чела. А ноћу мирис багрења!
Белела се и жутела, прекодан, изнад друма у Бахмут, пред шумарцима, који су били почели да жуте. Први листови, са дрвећа, већ су опадали, спржени, а увели. Кућа као кућа – али сасвим празна. У њој није било ни намештаја, ни живе душе.
Колико је ласта, шева, голубова, излетело из гнезда? Колико орача почело да оре? Колико је дрвећа, тундри, трава, проклијало, и у Росији, па и на Кавказу, па и на Уралу, све до Камчатке Доситејеве! После дуге зиме.
Теодосије - ЖИТИЈА
небо као цркву, а Христа у души изображена гледајући, колибе тесне травом украшене имађаху, у којима трпљаху, шумом дрвећа и птичијим цвркутом поучавани, а уз то од њих и позивани да хвале Бога.
Храна је њихова била по могућству, како чија, једни мало хлеба н ретко узимаху, а други плодовима дрвећа и растињем биља дивљега потребу задовољаваху.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пролеће је доносило ослобођење, јер је за исхрану било корења од биљака и коре од дрвећа. На овај су се начин људи црногорских племена навикли да подносе глад до крајњих граница.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чим су замакли између првог дрвећа, лукави мачак предложи: — Склонимо се у ону високу папрат, а чича Брко мислиће да смо побјегли стазом, па ће
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Не чини ли ти се да је то као роман у наставцима? - загрцнуо сам се и застао да ослушнем. - Тамо, малочас, иза дрвећа, учинило ми се да неког чујем, Рашида! шапнуо сам а затим видео како се појављује нешто као велики црвени свитац.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају.
Ударали су кундацима у плотове, пребијали псе, дизали стабла дрвећа пред кућама и бацали их, мало даље, у авлије. Читав један џелеп волова, на који су, иза једног ћошка, наишли, натерали
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно пролазио
Учио их је да трче са пиштољима у рукама и ножевима у зубима. Тако су пуцали, јурећи у гомили, у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући при том, у глас, име Марије Терезије, отегнуто и по такту.
Над селом се раширише пољане, што су дуже остајале видне, испресецане редовима дрвећа и потока. У тим пољанама, пред шумом, приметио је још по коју усамљену кућу, као пањ, и по које дрво што је изишло на
Гледајући из шуме у супротну обалу, није се видело ништа, сем дрвећа и, над њим, дубоке, велике празнине, у којој нису знали чега има.
У жељи да спасе коње, помисли да се врати, под други брежуљак, до неког дрвећа, па да тамо види шта ће и куда ће. Потрча са коњима, али опет леже кад га меци заокупише, ударајући у земљу око њега.
Дурбином, већ су се лепо разазнавали стражари на зидинама, поједине куће и зелене круне дрвећа. Над пољанама је лебдела млечна магла, што је коњима допирала до колена. У логору нико није ни сањао нашто се спремају.
Исакович изјаха из логора, у празно, звездано јутро, на зелену траву, грејући се у испаравању коња, до неког оближњег дрвећа, да осмотри пут којим је хтео да иде.
виде како се чун, велик и црн, приближава, како га заобрћу веслима да би узео ток воде, сасвим мрачне, до некога дрвећа, где је светлуцала варош.
док су на њих, а нарочито на њу, сви пуцали; не само неки војници, већ и оружје што је лебдело у зраку и висило са дрвећа. Девера свог, Аранђела, кога је у болести често и радо сањала како је љуби под пазухом и како је голица.
виде дрвене тремове, по којима су промицали калуђери, као црне сенке, под великим кандилима, а на дну дворишта, иза дрвећа, звоник од балвана, на коме се, у висини, беше населило неколико врана.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ловишта, за начичкане гнездима гране, за крила кобаца, за небопарне подвиге њине, за тетребово лудовање, заверенички дрвећа тајац пред час кад ће сунце да зађе, за мозак змије камењарке, за осунчани трем гуштера, за млеко гљива, за дивљих
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се понекад игра с нама ради језика, па смо је одвлачили доле до катедрале, била је то сиротињска четврт Сарајева, без дрвећа, без травњака, без алеја, без ичега.
чекајући дозволу за слетање, Жан Жик је кроз прозор гледао риђа пролетња пространства; разливену Саву и Дунав, врхове дрвећа што су вирили из воде изнад потопљених ада... Како узбудљив предео!
Ето, до пре четири сата у мутним стаклима његових прозора одсликавала се пустара с расутим салашима; дуги ред дудовог дрвећа, ораница што се пуши, риђа стрњика, све. Хоће ли стићи неко из његовог села?
Место обавијено димом жутих фабрика што су га окруживале попут смрдљивог прстена; видела је хрпу сивих кућерина, сивог дрвећа и сиве шљаке. Већ су довољно кажњени што живе овде, помисли и потера кола друмом према северу.
Милићевић, Вук - Беспуће
И као да још види кад је, између старог, крупног дрвећа уз које ново и вижљиво стабље дјетињски трепеће младим лишћем, угледао испод себе, доље у котлини, између бијелог
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Исплута он иза ријетка дрвећа на бријегу, бљештав, надомак руке, тајанствен и нијем, златопера риба. И ја занијемим сав устрептао од скривене
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не поврати се! Шта могу сад ја, до само сузе?! ... Не повратих више те ноћи кад месечина сја, кад сенке дрвећа падају и шире се; кад се брегови и виногради губе у беличастој магли.
И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...
Међу грањем ружâ и јоргована извија славуј, а поврх дрвећа, кућа и целог овог зеленила, у светлом зраку, кликће шева. Оне се све скупиле, згуриле и, зајапурених образа, светлих
се свет већ размилео, вију димови наложених ватрâ, шарене се обешене женске „стајаће“ халине о гранама већ оголелог дрвећа, одјекују пуцњи пушака, усклици, довикивање. Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају.
И како ми тешко паде кад се загледах у све што беше преда мном. У долину, која беше пуна већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац
Шта ти не раде! Облаче се у мушка одела, плаше једна другу, ваљају се по трави у сенкама од дрвећа по башти. А Нушка им коловођа.
А месец, чисто трепти. Од нашег дворишта, где ми седимо, само се то сјаји, а остало све је у сенци од толиког дрвећа што је око нас и по баштама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они онда шта ће да раде? Жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе. Скоро сам обишао цело острво у круг. Налазим једну пљоснату стену на коју се
Једна звезда паде чим се поврати мрак. Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на мало сребрне воде преда мном и на сазвежђа изнад мене.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А око њега све ћути, зелени се и живи снажном младошћу... Врхови дрвећа засветлише се, пређоше у отворено сјајно зеленило...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неке гране ударале су у окно, које је било разбијено. Кроз њега је у воз падао влажан, мокар, хладан мирис дрвећа и чуо сам и жубор неког потока. Стали смо били пред једним разривеним тунелом.
Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа. Сав је крај засађен купусом. По блату, дрвене, грдне обуће људи остављају траг, који је као мала лађа од блата.
После вечере, седим пред хотелом, испод старог дрвећа, а долази ми, свако вече, Алекса Шантић, да ћаскамо. Шантић је тада био већ остарео, али прав, висок, леп, а поносит,
Затим тамна, са тамом дубоког покоја, под којим ипак крећу реке и потоци, и жиле дрвећа, па и најмањи црв. Небеса Црне Горе. Небеса Македоније. Небеса. Небеса.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
У хладу великог дрвећа одмарали се Адам и Ева. У грану по џбуњу, свуда око њих гукале су грлице, цвркутале свакојаке птице, а по шареном
Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их миловали. Велике змије увијале се око дрвећа или се сунчале на камену и нису мислиле о злу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУКУРУЗА 164 ОРАХ 165 ЧОВЕК И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ 175 ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ
СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА Човек који посади дрво као да је написао Да живот има неки виши смисао; Ко посече садницу, тај је као неман За
С пролећа, шуму треба протрести јоште мало Јер пола жутог лишћа с дрвећа није пало; Зато се, ето, ветрина горопади. Ал година ради и кад ништа не ради.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа. Онда се поче пети ка чаршији и ка газдиној кући, док њему, приметивши како се већ приближава кући, би некако неугодно.
И све, цела кућа, била је њена. Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
МИЛОШ ОБИЛИЋ Приповиједа се да је силни цар Стефан ловећи по Церу угледао на једном мјесту ђе се гране од дрвећа и доље савијају и горе узвијају.
(Сено се не коси, него трава) 403 — Зашто су створени кромпири? (Да би и сиротиња имала кога да гули) 404 — Каквог дрвећа има највише у шуми? (Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Они онда шта ће да раде? жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили. Такови хлеб умеси жена и сад за госта и метне га под црепњу да се пече.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
обрадован снегом, лако и вешто скаче с гране на грану, па се дугим рукама без зглобова и костију хвата за чуперке дрвећа и љуља, гибак, увек млад и најбржи. Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка.
Изгубљено се гледају сељаци и Аћим. Онда сви зверају около, у маглу, у коју тону гомилице кућа и крошње дрвећа. — Дођосмо — рече неко. — Знао сам да сте ту — рече Аћим. — А кад ће они да стигну?
пронесе себе. И пољске путање биле су широке и видљиве за очи Прерова. Да је пчела, па високо, поврх дрвећа да одзуји. С вилама на рамену ишла је брзо и тешко преко њива, кроз кукурузе. Аћим је у Паланци: касно ће доћи.
И осети како се кроз невидљиве жилице дрвећа и корења трава протињу семца из скривених јајника. Земља је заударала на клијање и зјапила пред пуцањем пупољака.
Свима да се покаже и сви да га виде. Клима главом кобила и лаганим кораком гази по белом путу мирним сенкама дрвећа. Аћим се клати у седлу, сунце и сенке прелазе по њему.
Тамо дале, у селу, нема ни паса ни петлова. Не може напред, стоји. Меко крцкају колена. Тишина наваљује путем, из дрвећа, с неба, и гаси нарицање. Помор. Не мисли. То чује.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је ветар, појурила би улицама, замрсила гране дрвећа, поскидала људима шешире. Да је облак, спустила би се на врх Сребрне горе, окупала у мору, потрчала за звездама и
Враћала се тек кад би сутон изједначио поцрнеле гране дрвећа с небом, палила светиљку и остајала уз њу до зоре. — Шта ли то ради ноћу? — питали су се суседи. — Да не врача?
Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа. Није ни приметио како према њему кроз прозрачно плаву воду почињу да се пењу гране корала.
— Али како знам да сањам? Је ли тренутак или читаву вечност сањао? Ко зна! Пробудио се кад су сенке испод дрвећа постале сасвим кратке, и загледао се у свој длан. — Шта је ово?
Као да тражи одговор, дечак се загледа у планину испред себе. Јасне, као на дану, сенке дрвећа преплитале су се и претварале у чипке пуне сребрнастог искрења.
Из тањира замириса печење, а дечак се дубоко поклони мајци. — Опрости што ћу отићи! — шапну. — Много је дрвећа у чијим стаблима чаме заробљени патуљци, птице и цвеће!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА Средином Студентског трга, између дрвећа које га заклања од јутарњег сунца, Капетан Миша промиче преко травњака и не гледа зграду која је, зидана у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И дубоко у ноћ звонио је тамо, Као глас из гроба промук'о од бола; А далеко небо ћутало је само, И капала вода са дрвећа гола. О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди?
Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори
сељанчицâ у шарену руху, С рукама пуним ивањскога цвећа, Газећи траву и стрњику суху, Расу се чопор дуж реда дрвећа. Ветар умуче пред обесном кликом! Ја пружих руке ка веселој чети...
Попа, Васко - КОРА
наивних црепова Чека Чека да се спусти На склопљене очне капке земље На угашена лица кућа На смирене руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Демокритов врт беше заиста прави земаљски рај. Ту, поред њих, жуборио је поточић, а у крошњама дрвећа цвркутаху птице. После дужег ћутања проговори Демокритос.
Но благодарећи свом високом стасу и дугом врату, она је у толико способнија да брсти лишће са дрвећа. Стална употреба тог врата учинила ју је, по замисли Ламарковој, способном за тај посао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сву да пиштољина, трагови стопа пуни воде, зидови мокри и стабла великог дрвећа покисла до сржи, пасу се разлили црвени крстови и обојили бело мокро платно на барјацима, прокишњавају павиљони и душа
му то није било први пут да тако говори, а она га је слушала пажљиво и није га прекидала никако, док су корачали испод дрвећа које је лупило. А на растанку она му је стегла руку и казала. — Заиста, нисте као други, признајем. До виђења!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
из велике даљине надолазило је нешто мутно и склупчано, пролијетало мимо мој притворен прозор, налијетало на крошње дрвећа и носило се с њима мрсећи им грање у муклој, мутној ноћи.
Завозим се у маштања и блажено жмирим на благом прољетњем сунцу. Нада мном, у њежном, још блиједом лишћу дрвећа, међу пуповима о које се лијепи паучиница што путује без циља, у сненим пазушцима грана, живка прољеће.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не осветли сав видокруг.
Сад се морало ићи чистином, јер поток, кривудајући кроз њиве и ливаде, не имађаше ко ритом ни шибља ни дрвећа, а и корито му се беше готово изравнило са ливадама. — Овуда се мора трчати; нема шале — рече Пантовац.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Дању је све било лако, јер су летња жега и несносне мушице приморавале волове да траже спас у хладу испод дрвећа, где су се одмарали чекајући свежије тренутке дана. Ноћу је посао чувања био изузетно тежак.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају.
- Над селом се раширише пољане, што су дуже остајале видне, испресецане редовима дрвећа и потока. У тим пољанама, под шумом, приметио је још по коју усамљену кућу, као пањ, и по које дрво, што је изишло на
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора, под којим је непрекидно
Док је Аранђел још мирно лежао у постељи, сандук баца на зид сенку „као лети хладовина дрвећа”; када тама почне да опкољава госпожу Дафину, он постаје „као неки високо затрпан гроб”; најзад, кад госпожа Дафина
речима Вуково око испуњава исти пејзаж као болесно Дафинино око: жута светлост са разливених вода, песак и врхови дрвећа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
слепе је очи слуте Санта Маріа делла Салуте ДИС О моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих
ИИ У сну то стојим испод запаљеног дрвећа пред чудним знацима и више немам руке у простор прогнан и у време. Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи
Краков, Станислав - КРИЛА
Страх их је пробијао леденим стрелицама, а хука им засела за плећа. Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа. — Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља.
Наскоро се изви дуга пруга људи, који се провлачаху између дрвећа и жбуња, и избише најзад на просечени пут крај батерије. Топови су били спремни и мирни.
Коса је била очишћена, батерије повраћене, заробљеници похватани, само се између жбуња н дрвећа црниле безбројне трупине. Горе, под самим гребеном, ишао је дуж свога победничког строја сувоњави мајор.
Свуда се над зидовима наднело дрвеће и његова сенка је била тешка н хладна. Он се плашио дрвећа, али је волео жуто лишће плећатих платана. Под платанама још нико није погинуо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа. То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види.
Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито. Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима дрвећа, прелећући брзо с једнога врха на други, па су се тек онда спуштале на врхове бајонета у гомиле укрштених пушака и на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А кад пирне кроз ноздрве — нећете ми, браћо, вјеровати — а кад вркне и пирне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! — Вјерујемо, вјерујемо, Симеуне! Што не би вјеровали? Ули-де му, Мићане, једну чашу. — Нека! Нећу!
А кад вркне кроз ноздрве — море бити да ми нећете вјеровати — а кад пирне и вркне кроз ноздрве са дрвећа полијеће лишће! Сретосмо се. Он сâм, ја сâм. Ја подврисну' колико ме грло доноси: — Стој!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
РАНЕ 38 ОСАМА НА ТРГУ 40 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 42 ТРАГ 43 ЈЕДИНОЈ 45 МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА 47 СИВИ ТРЕНУТАК 49 ГРОБНОЈ 50 БРАТУ 52 РОДИТЕЉУ 54 ГЛУХОТЕ 55 И 56 ИИ 57 ИИИ 58 ИВ 59 В 60 ВИ 61 ВИИ 62 ВИИИ 63 ИX 64
И дубље ли нас нема, дубље се отвори спасење. МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете. Трепетом не озледи ме ни лист.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато. А одмах испред саме куће, где је био трем, плоче, чесма, шимшири, биле су лозе
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према веровању у Врањском Поморављу, »од свег шумског дрвећа стари брест не вала сећи, јер тада нема ,берићет̓ у пољу И стоци« (СЕЗ, 86, 1974, 104). Броћ.
У Речнику су као сеновите означене многе биљке, и ситније поред дрвећа, па би био тачнији назив »Сеновите биљке«, али је остављено онако како је у рукопису. Сетва.
од узрока што су примерци многих дрвета поштовани као свети, па и онда кад би нестали: »Понекад и пањеви неког великог дрвећа представљају својеврсне култове. Тако, нпр.
Ћипико, Иво - Пауци
Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У ноздрвама му густи смоласти, лепљиви миомирис, мало отужан но лепши од свих миомириса свег цвећа и свег дрвећа на земљи.
један по један коњ са човеком ишчезавао је у сивим, непрозирним кудељама које су се грчевито увијале око кржљавог дрвећа по камењару и уз суморне зидине. Око хрбата бедема и кула кружиле су вране и пуштале дуге продорне крике.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
да ће бити и већа и тежа, а то зато што сам знао: да, и ако ћу бити усамљен од људи, од вас, нећу бар бити усамљен од дрвећа, кућа и планине, где сам се родио и одрастао.
Између кућа види се нова, засађена башта са правилним редовима младог дрвећа. Иза њих назиру се такође нове штале и амбарови, од дасака и покривени новим цреповима. Јутро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Срели су се. Сви су застали... Онда опет пођоше, сваки на своју страну. Видимо опет другу групу, где промиче између дрвећа. Ту је и нека тамна пруга... сигурно је ров. Али у њему никога нема. Вероватно је нека прихватница.
Иду сасвим комотно. Можда је негде ту, у близини њиховој, главни ров, али ми га не видимо због дрвећа. Бугарски војници поскидали блузе и кошуље им се беласају. Нешто мало више горе сакупило се доста њих и...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како су беле и ледене биле крошње дрвећа! Како су се, притиснуте снегом, сагибале до земље! Али, у мравиљаку је било топло, а у јајашцима су равномерно куцала
Који је још мрав летео? А, ипак! Крилати Белко све брже се дизао у висину. Како су малене сада биле крошње дрвећа, још мањи и безначајнији мравињак!
руку да јој бар сада додирне лице, али се девојче измаче и лаганије и нечујније од месечевог зрака, сакри у сенку дрвећа, као да у земљу пропада. Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође.
Птице, које су преостале, утучено су чучале на голим гранама дрвећа, не усуђујући се да отворе кљун, да полете. — Ово је неиздржљиво!
Иза широког пола тамнеле су се крошње дрвећа. — Ако уђе у шуму — нећемо је више видети! — рече неко. Руља гонилаца се заустави.
Гад мали! Виде ли ико такву упорност? Одлучи река да од дрвећа, трава и трски савет затражи. Сави се око јасена и упита га шта да ради.
Јесу ли недење или месеци пролазили, орах није знао. А када пролеће букну у крошњама дрвећа, изађе дрводеља из скровишта и пред зачуђеним очима суседа указа се столица какву још нико није видио.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
са великом двокрилном на свод капијом и цео крај вароши са разасутим крововима кућа, прорешетани врховима и гранама дрвећа из башта. А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николетина брзо скочи за прво дрво и узе пушку „на готовс“. — Лано, дјецо, брзо у јаругу! Између дрвећа указа се у трку пољар Лијан.
— Идем напоље да видим је ли свануло. Овдје се ништа не види од дрвећа. XИВ Кад је школа већ била смјештена у Гају, Јованче и Мачак сјетише се своје давнашње жеље: да испитају и претраже
У логору је бомбардовање причинило приличну пустош. Набројаше четири дубоке јаме од бомби. Многе гране околног дрвећа биле су поломљене, једно дрво упола ишчупано из коријена. На старој букви бијелиле су се бразготине од гелера.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
леп дан измами све живо на улицу, — старије на разговр, млађе на ашиковање, а дечурлију на јурење; када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају.