Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Подилазе их жмарци од зебње и ганућа. Имају чедности, стида и срама, које није могла много ослабити ни Војна граница ни аустријска касарна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дојурио сам кући, позван телеграмом. Лежао је прекрижених руку, у бијелим кончаним чарапама. Без трунка ганућа, гледао сам у његов маркантни, енергични профил и медитирао откуд на мртвацу бркови увијек изгледају некако лажни, као
И с много мојих рођених суза, и с много глађења по глави због тих суза. Једна је мала антиципација тог ганућа навирала у моје очи већ у часу кад сам то бакицу питао, а од тога би се овлажиле и њене очи.
И добар човјек, к томе. Један од најбољих које сам у животу срео, — надодам малко емфатично, под налетом оног ганућа које каткад одједном наиђе на мене и коме се никада нимало не отимљем.
Сви су одреда били смирени људи. „Погашени људи”, како сам ја говорио. При сусрету, дакле, бивало је и помало ганућа.
Знао сам да је међу собом зову ла повера морибонда. Тетошиле су је с оним нарочитим миљем од ганућа, с оним пучким смислом за љепоту у смрти!
Ћипико, Иво - Пауци
Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа. Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...
— очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! Младим људима овлажише се очи. Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали. Изљубише се и растадоше. А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.
Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. Напокон сви се поредаше.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
видех кружна сливања да покрећу И ову уморну моју усну, да с њом и зеница ми сана Од поноћи већ схвати Час ненадмашног ганућа!