Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Осећа лепо ча-Нића како лежи на тврдој дасци, па му само помало чудно како то тако газдачка кућа а тако тврд креветац. Али се ипак добро осећа.
’Оћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазити, та да што смо се узели?! Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!
А ухватила се баш између два угледна и лепо обучена газдачка момка, које су у селу »пајташима« звали, а не знаш који је од кога стаситији и лепши, и тиме је доиста показала да је
— Е, да, а зашто ти није давала? — Та... к’о бајаги, ми газдачка кућа, а ја млезимац, а она сиромашка девојка!... Па ми моји говорили: није, кажу, спрам нас! — П’онда?