Не постоји пример употребе речи gorcine
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће. Али старом страшћу погледам ли у те: То нове љубави јавља се глас смео!
На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.
ЗА ЗВЕЗДАМА Убрисаћу с уста мучну кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гласи давно нестануле мајке.
и светлост мог духа, Мог сопственог гласа одјек у дну дола, Некад празник мојих очију и слуха, Да сад будеш тајна горчине и бола.
Африка
Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине. Прешао сам на трговину; треба процуњати кроз сваку најмању насеобину, прелазити стотине километара, убедити дивљака
Теодосије - ЖИТИЈА
Ти што си преварио оца, преварио си и нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати? Ово и много друго од горчине срца њему изговоривши, молитву и благослов од њега измоливши, и узевши тужне хаљине, одлажаху кући.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена? (Отвара писмо и загледа потпис. Нов наступ узбуђења.) Јесте, он је! Слутио сам, слутио сам...
Црњански, Милош - Сеобе 1
И он је могао, случајно, наићи на ту жену, али кад није, значи да није за њега. Без горчине и очаја остаде тако крај њих дуго и дочека и прве дане пролећа.
Гурајући главу у ведро, умивајући се пред својом колибом, Исакович помодре од горчине и беса. Док му је са браде вода капала на голе груди, осети како му срце узнемирено туче.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лукић је, у песми Шта је отац, остварио један донекле дисонантан тон, наговестивши и нешто од вечног незадовољства и горчине у односу између деце и одраслих: Молим вас, реците отац шта је. Да ли је отац тата ил’ - судија за прекршаје?
Милићевић, Вук - Беспуће
Ја се држим само површине. Јер сумњам да је живот у својој дубини тако сладак. Па нашто онда тражити горчине? Ја тражим задовољства. И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену.
А све прелијевале и претапале сузе, јецаји пуни горчине, јауци пуни крви. Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му, кад је вукао дилижанац преко Плоче.
И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школу којој се посветио.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Крај мора беше чвор око празнине, Сломљене кости. Мрак је био већи, А звезде ближе за меру горчине. (Х 1966 — Х 1968) ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР Зима је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Свега два ... казала је маман. — Онда боље да није ни умрла! — закључила је бакута, не без извесне горчине. Или погледајте само мог маторог! Где би се то могао пронаћи још један сличан лудак?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је сточен у минерале. Скорих нам дана лађицу стеши поклопац Дигни, уже одреши.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине: — Куда ћемо? Вођа ћути. — Куда нас водиш и где си нас довео?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Тато! — поче Софка, а то „тато“ једва је | изговарала, од толике горчине и увређености што он тако са њом ради. — Ја не могу и... нећу...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Некоме је доста капља горчине да га претргне, а неко може поднијети и пунану купу, има их, богме, што огуглају у злу, као рибе у води.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Понижавајуће, и сурово. Не, не, тако се и мора у животу. Једино тако. Од горчине и жалости магли му се страх и осећа неко болешљиво задовољство собом. — Стој!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ради ње, ето само ради ње све ћу поднети. Јер, веруј, на свашта сам помишљао у страшним тренуцима горчине. Па палећи цигарету: — Да знаш како ме је обузело ново, снажно и сложено осећање кад сам сазнао да је то мало биће,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ако се тај израз надмоћности ружно укочи, ако се осмијех у углу усана уследи у црну бору горчине — тад ће то значити, тад ће то несумњиво значити...
Не вољети грешника и поред тога што је грешник, не вољети га с уздахом (коме у дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га ведро, чиста срца, без тмурног
Све фазе у том процесу постепеног отуђивања и размимоилажења, с дозираним порастом горчине и жучљивости, одиграле су се на теми клавира, с методичношћу која је, накнадно, и мене самог изненадила читавим
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
далеко од себе водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу И шуму која се не усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек
Петровић, Растко - АФРИКА
Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине. Прешао сам на трговину; треба процуњати кроз сваку најмању насеобину, прелазити стотине километара, убедити дивљака
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја хтедох да викнем али се уздржах. Неки помућен осећај необичне горчине пресече ми реч у грлу; причекам неколико тренутака да се успокојим, па онда приђем Комарову и речем му: — Извините,
искажем онај израз који се тада разли по бледом лицу мајора Велимировића, То је била нека чудна смеша од бола, гнева, горчине, суморне ироније, и тешке, тешке туге. Он пружи сабљу с резигнацијом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Исто ће рећи то: данас са народом живит, па вечно, Ил' умрети јошт сад, па ни по смрти с њим бит, Горчине чашу, за коју ти не знаде, поднесе Сабор! Ти си испио тврд. Живићеш оставши жив.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи. Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали. Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
протерани кад очи наиђу на призор ове двојице спавача, на чијем лицу ни боре, ни најмањег, најмањег, најмањег трага горчине, но чисто, непатворено задовољство, прачисто задовољство сневача из еденских вртова, мој боже.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
рибом по острвљу, Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања, Не ублаже опору пљувачку дубина Но још натопе све сољу горчине и јода; Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода, И на труд прелажења преко кривина.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени