Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори. (Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Шале се рађало, збиља плакало, богу
очима гледам, ал’ ништа не знам...“. Исто схватање износе и загонетке: „Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори“ и „Имам руке, а не радим; имам ноге а не одим...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 246 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ
Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић, Јанићије Кујунџић — Милан Кујунџић, Јован Грчки — Јован Грчић. Ко се звао Ђорђе зове се Ђурђе или Ђурађ или Ђорђије; Димитрије постаје Дмитар или Гмитар.
ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Грчић припада млађем нараштају омладинском, оном који се јавио после великих песника нове школе.
ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Грчић припада млађем нараштају омладинском, оном који се јавио после великих песника нове школе.
Умро је 29. маја 1875. у манастиру Беочину, у Фрушкој гори. Јован Грчић се песнички развијао као сви млади песници новога нараштаја.
Исто тако интимну лепоту имају његове меланхоличне песме у којима је предосећао своју рану смрт. Грчић је песник који није имао времена да се развије, али у својим простим песмама показао је извесне лепе песничке особине,
до 1882, Српске илустроване новине; Драгутин Илић, такође у Београду, 1884, Преодницу. Јован Грчић и Милан Савић крећу 1885. у Новом Саду Стражилово, које је излазило до 1894.
нарочито одликовао у реалистичким описима села, продужујући И усавршујући што су пре њега писали Јован Суботић и Јован Грчић Миленко.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Ам) 2 — Били у соби Нико и Ништа, па Нико избаци Ништа; шта је остало? (Слово „и“) з — Грчић говори, ни Грк не зна шта Грчић збори? (Дете које „грче“) 4 — Зец је, а на двије ноге?
(Слово „и“) з — Грчић говори, ни Грк не зна шта Грчић збори? (Дете које „грче“) 4 — Зец је, а на двије ноге? (Човек с презименом Зец) 5 — Иде поп, за попом пас.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ужежи, ћерко, кандило! Не штеди жута тамјана! Помол' се Богу с матером За душу малог Дамјана... Ј. Грчић Миленко XXXВИИИ ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат' мнијем, Ту ћу у плач пасти.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
(ЧИКА СТЕВА), МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР
(ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА),
ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА ПЕРА), ВЕСЕЛОСТ 57 ПОДАЦИ О ПИСЦИМА 58 ХРОНОЛОГИЈА
Осим тога, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци овог периода: Коста Абердар, Љубомир Ненадовић, Ј. Грчић Миленко, Бранко Радичевић, Мита Поповић, Пера Деспотовић и други.
) чине саставни део поезије за децу предзмајевског периода. И рано преминули „фрушкогорски славуј“, песник Јован Грчић Миленко (1846–1875), у својим песмама је обрађивао мотиве по којима се убраја у песнике за децу.
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лаку игру удесили несташни дечаци, уска им је соба њина, а уски сокаци – не брег, на брег!
Гледа вазда умиљато, па им срећу снажи, у пролећу – среће доста, срећан – ко је тражи! ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Отпутујте чилом срећом А дођите још са већом Опет у наш свет, Лет, лет, лет! ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Зелени се мио брег, Све на њему живо; Доста га је бео снег Зимуске покрив'о!
Јован Грчић Миленко (1846–1875), рођен у Черевићу, умро у Беочину. Похађао је гимназију у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, а студије
Рођен Стеван В. Поповић (Чика Стева) 1846. Рођен Јован Грчић Миленко 1847. Бранко Радичевић: Песме И Рођен Петар Деспотовић Гаврило Поповић: Забаве за децу (превод с
Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871. Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ.
Рођен Радоје Домановић 1875. Рођен Бранислав Цветковић (Чика Брана) Умро Јован Грчић Миленко У Земуну покренут други српски лист за децу Дечји пријатељ (уредници Александар Кузмановић и Мита
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Женидби Грујице Новаковића и Ђерзелезу Алији понављају се речи којима Грчић и Ђерзелез изражавају своју надмоћност над Новаком и његовом дружином, а то и јесте најважније у овим песмама.
грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда Грчић Манојло — Манојло Кантакузин, братанац деспотице Јерине (а постоји и мишљење да је то цар Манојло Комнен или Манојло