Употреба речи грцаше у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!... Погледам само, а моја баба преда мном!... — Ти се шалиш! — грцаше Петра. — А гле јако!... Још ће ми рећи да је њој теже него мени... О, бог с нама!...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. — Стано?! — тргох се уплашен. — Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама. Срце ми се стеже.

Срце ми се стеже. Само вода жубораше и месец нас местимице осветљаваше. Ти грцаше и плакаше. Ја сам стајао као укопан. Нисам знао шта да радим. Осећаји ме поплавили.

— Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Беху обоје веома узбуђени, она дисаше брзо, плаховито, грцаше од некаквог необична и јака узбуђења, а он, блед од потреса, дрхташе целим телом, осећајући да ће сад да се сврши

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности