Не постоји пример употребе речи hadzike
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тиме се и може објаснити што исту забрану, али сада објашњену, налазимо и код друге удовице - код нама већ познате хаџике Ташане.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ЈОВАН (кријући се и правдајући се): Оде, хаџике! ТАШАНА (уплашена, иде капији): Па што га, за Бога, не чувате? Што не идете за њим?
ТАШАНА (уплашена, иде капији): Па што га, за Бога, не чувате? Што не идете за њим? ЈОВАН (решено): Не смем, хаџике. Диже се, потрпа све што нађе, све крпе, све камење, и затура по појасу и кошуљи, и оде.
Силази Ташана, вођена и придржавана слушкињом. АРСЕНИЈЕ (на уво Мирону, као глувом): Ево хаџике, Ташане. (С поштовањем повлачи се у страну.) МИРОН (покушава да се дигне и пође јој у сусрет).
И бојим се да се није у какву јаругу, у какво блато заглибио, упао и убрљао се. АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео. Али, сигурно је на гробљу.
) ЈОВАН (сав преплашен, али ипак стаје између Парапуте и Ташане): Склони се, хаџике. Удариће те, умртвиће те! ТАШАНА (одгурне Јована): Иди ти, иди! (Прилази Парапути): Нећеш изгорети, нећеш. Ја не дам.