Не постоји пример употребе речи hrasce
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На то Таригора поче чупати храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ
А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), на их подстакне на ватру.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И како брашно земље се тиче, из њега биље чаробно ниче. Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче пшеница бујна или се шири ливада мека.
петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У рано пролеће тако сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће. НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нато Таригора поче чупати храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ
А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), па их подстакне на ватру.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У рано пролеће тамо сурови горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни
пуста прелета пола, ливаду, поље и њиву И мутне растури вале у хучном полету своме, Што стење ваљају с гора и храшће столетно ломе. Жагор се од свуда зачу, и све се понова буди, И птице, и звери горске, и вредни, одморни људи.
И старо, столетно храшће зашушти монотоно Старинску некакву песму, старински неки јад; Бели се занија цветак, кô мало сребрно звоно Запева цео
Чудан неки укус завладао њима, Свуд се новост тражи и одмах се прима. Старо храшће пало и шибље се диже, Али једва храшћу врх корена стиже. Читам песме наше.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје уз ријеку, уз купине мрке, Прикрила се стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке Прибило се село па убого ћути. Стазе празне.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па дабоме да нема. А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу.