Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Карактеристично је да у овом периоду српске књижевности јављају се многобројни хумористични и сатирични листови, најчешће са политичким либералним и антиклерикалним тенденцијама, од којих су неки имали и
1898), Чича-Јордан (Мостар, 1903), Јексикаџија (Мостар, 1904), Три приповетке (Карловци, 1904), Скице (Мостар, 1905), хумористични спев, који је сам илустровао, Човекова трагедија или бал у Елемиру (Београд, 1907), Кир Герас (Београд, 1908).
Као писац се јавио у доба када се осећала извесна засићеност сентиментално-идиличном сеоском приповетком, његови хумористични и сатирични описи малограђанског живота дошли су као једна пријатна промена.
Он је био човек од духа, природна и неусиљена духа, имао ону ретку віц цоміца, прави хумористични таленат. И јачином свога хумора он заузима прво место у српској књижевности.