Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Етее, — отеже Ташана — како да ти рекнем?... — Ама дома ли је? Није искачала никуд? — запита тетка Таска, а упрла испитивачки поглед у Ташану и доњу усну истурила као ћепенак.
— одговара Ташана. — И сву ноћ? — Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. — Неје никуд искачала? — Неје... Неје искачала ни у авлију! Трећи дан веће... Мори, зашто ме питујеш? — Па куде је? Викни гу!
— И сву ноћ? — Таске, мори! — викну Ташана, поплашена од њена погледа. — Неје никуд искачала? — Неје... Неје искачала ни у авлију! Трећи дан веће... Мори, зашто ме питујеш? — Па куде је? Викни гу! Окни гу при нас. — Зоне, мори!
— Па млого ли си болна? У чаршију и ма’алу неси искачала? За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне. — Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала? — Јок!
За какво искачање па збориш? — пита је тихо и болно Зоне. — Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала? — Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту