Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Четврто, и за нас најважније, кад га ухватимо, његова је кожа много полезна, а месо, кад се лепо скува и испече, највећа господа и госпође облизују прсте једући га. Ова качества и достојинства свак види да похвалу заслужују.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Друштво је било већ мало накресано, али он ухвати свог белог мачка био је доста дебео, испече га Сара, и тако маскаши поједу га и не знајући шта једу. Смеју се. — Врашки Чамча, нисмо ли и ми појели мачка?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Косову Пољу обред се обавља овако: жена из суседства која ће дете задојити „испече три зрна пасуља, па их стуче и с млеком из својих недара помеша у ложници (кашици), и онда сипа детету у уста те га
“ У шабачком округу: „Кад мати хоће да одбије дете од сисе, ваља својим млеком да умеси колачић хлеба, да га испече и да да детету да једе. После тога не треба више да му даје сисе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко шта је? Ову погачу ако подијелимо,
Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ, да се испече. А друго мичући руком, као да нешто испред себе граби: — А ја бих је, мамо, овако јео.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Па... новине. СРЕТА: Море јок, какве новине! У новине дође оно што је печено већ. А док се то испече, има ваздан посла. Треба да се замеси у наћве, да се посоли, да нарасте, да се метне у калупе; па на лопату, па у пећ.
Треба да се замеси у наћве, да се посоли, да нарасте, да се метне у калупе; па на лопату, па у пећ. ЈЕВРЕМ: Па да се испече. СРЕТА: Да се испече, јест', ал' дела га умеси ако си мајстор. А знаш ли ти: како се меси јавно мнење?
ЈЕВРЕМ: Па да се испече. СРЕТА: Да се испече, јест', ал' дела га умеси ако си мајстор. А знаш ли ти: како се меси јавно мнење?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се да је рекла некаква Циганка. — Онда једно Циганче рекне: „Ја бих је однио у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“.
почело плакати, видевши да кум као гост једе јаје, и тражило силом од матере да и њему запреће у пепео на огњишту — и испече. Около, бого, у кућу, ђаволе!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се погача испече и изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко! што је? Ову погачу ако подијелимо,
Кад се дете добро ухрани и угоји, Чивути полазећи на посао некакав заповеде матери да га испече па кад дођу довече с посла да га поједу.
матери казали за њенога брата, па отиде и каже брату: „Брате, данас Чивути одоше некуда и заповедише матери да те испече; него ми да гледамо да бабу туримо у пећ.
” Баба то учини и седне, а они за лопату те с њом у пећ и баба се испече. Онда деца бежи из куће, и бежећи дођу на једну воду и на њој нађу мост, те брже пређу на ону страну и дођу у шуму.
Пошто се мало разгрију, почне их дивљан пипати иза врата, да види који је претљи да га закоље и испече, и напипље попа претљега, спопане га и убије, наврти на ражањ и метне крај огња да се пече.
Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако. Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак јадни не шћене, већ му одговори да није гладан.
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко, шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема
После некога времена рече свињарче матери, да му умеси једну погачу и испече једно пиле и да му наточи чутуру вина и да струк босиљка. Мати му то све приправи и спреми у торбу.
припаше и коња узјаше, па оде на војску, а трговац у воденицу па умјеси опорницу и попреће у ватру па чека, док се испече, те руча и оста чувати воденицу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
гладујеш као сиромашки пас; мирски будући, нећеш меса да једеш, а кад будеш калуђер, нећеш имати кад чекати ни да се испече; бићеш као Турчин кад се намами на крметину”. Ја би[х] га питао како он то зна.
Прве старешине — све по реду. А лако им је частити. Ако се мрси, а он закоље из свога стада овна, полак испече, а | од друге половине начини две-три пите с[а] скорупом и с младим сиром; вина свак има у подруму, јер га нема коме
исцеде из њега воду, разложе га с питом у тепсији, успу зејтина без штедње, пак, онда разређај у рибу озгор, и тако се испече с питом заједно у предивнога мириса зејтину; пак онда нек се слободно пред оваком питом сакрију [и]талијанске паштете
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато ћу вечерати у својој соби заједно са својим гостом, уморним од дуга путовања. Нареди да се за нас двојицу испече најмаснији од тих петлова са једноставним но добрим зачинима и додацима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још уцмека покојег неспретног пореског чиновника с пуном кућом дјеце, и испече жива или скуха у ракијском котлу, на тихој ватри, по којег среског начелника са златним ширитима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар нећеш чекати, тајо, да се испече погача? — Море, дај што било. Имамо посла. Жене се пожурише, а Милош оде у подрум, те донесе оцу пљоску с ракијом.
Испише чашу заједничку и пољубише се. — Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву. Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... — Не бојим се код тебе ничега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А цар опет завика: — Ама идите га ухватите, па наложите ватру, па га метните под саксију нек се испече, кад га нијесу хтјели убити гитови ни тукци, нити погазити моји хатови ни коњи.
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко, шта је? Ову погачу ако подијелимо,
Онда једно Циганче рекне: — Ја бих је однио у пећ да се испече. А друго, мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста: — А ја бих је овако јео.
Ћипико, Иво - Приповетке
Махом осјети се мирис што јаче цјећа на морску свјежину, и он, одложивши лулу, залаже се онако редом како се која испече. Не појевши ни трећи дио хране и напивши се само једном, већ је сит.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити. Умесила сам ја њему колач, само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач. Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати. Видећеш већ и чућеш, ако бог да, још данас.
РИСТА: Како, зар вам није казала госпа Живка? Па њему је већ умешен колач, чека се само да се испече. ЧЕДА: Е? РИСТА: Јесте: Госпођа Живка је удесила са собарицом да га одмами у своју собу, па, кад он буде тамо, да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Преплашено дете одмах затражи да спава, те га мајка положи иза огњишта, па ни речи не говорећи испече мужу каву, једну и другу, и постави му совру да вечера. Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«,
На њу се могу пренети, односно, за њу се могу »венчати« болести, грозница и главобоља. Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в.
Србији), »да би се деца заштитила од ̓чуме̓, у суботу после Велике Госпојине, у глуво доба ноћи, једна баба испече лубеницу и дуњу па у њих стави катран и бели лук. Затим наложи ватру између двоје врата.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А реч може да се испече ако се загреје столица код куће, па се на тој столици седи све док се не испече реч и за то време се учи српска
А реч може да се испече ако се загреје столица код куће, па се на тој столици седи све док се не испече реч и за то време се учи српска граматика, као најважнији предмет, пошто без језика човек не може живети!
— Нарочито волем батак. — Како батак? — упита плаво девојче изненађено. — Па тако, кад мајка испече гуску на пиринџу, ја увек тражим батак. Сутрадан сам опет срео плаво девојче и затим готово сваког дана.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ти бар кажи! А, Салче?... (Посматра је.) А и твоје, беше много! Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.) Тргни се у страну, да те не гледам, зашто кад тебе гледам, мислим много на себе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лијан прохода по свим јаругама, иза сеоских живица и по разним врзинама гдје год су расле коприве, испече се и ожари, али никог не откри.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — никну Таска. Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе. Васка одмах усу кафу у филџане са зарфовима и унесе и послужи их.