Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
снаси својој, па како отиде у двор, одмах рече цару: „Ја не ћу с тобом хлеба јести, ако тога најмлађега сина не истераш из двора.“ Цар је стане блажити, и једва је мало умири.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло. Нисам заслужио да ме истераш из куће, да не платиш муку... И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу.