Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
док су се све друге, у тами турске владавине, вратиле патријархалном ступњу или су биле више или мање под турско-источњачким утицајима или под утицајима дегенерисане византијске цивлизације.
типа се запажају још и многобројни остаци старе византијске цивилизације, каткад као скамењени, измешани са турско-источњачким утицајима и моралним схватањима који су се јавили за време турске владавине.
западномакедонске, одликују се ритмом, сентименталношћу која је слична динарској и која све прелије и обоји и особито источњачким богатством колорита. Чести су мелодични турски рефрени: оф, аман, аман-аман, или аромунски: ој, бо, бо, бо.
велике, вароши у области централнога типа биле су најпре центри старе византијске културе; доцније су подлегле турско-источњачким утицајима. Задржале су трговачке традиције које су наследиле од Аромуна, Грка и Турака.
појава да се у шопској области развила израда пиротских ћилимова (као и ћипровских, који су лошијег квалитета) са источњачким и народним шарама.
демирхисарски и поречки Брсјаци старо словенско становништво са врло мало туђих примеса и једва нешто дотакнути турско-источњачким утицајима, друкчијег су састава и расно мање чисти становници по странама котлине и у Драгору, Шемници и Маријову.
Напротив, више него сви остали они су прожети турско-источњачким утицајима. Док су њихови западни суседи били под влашћу Турске, Млетака и Аустро-Угарске, они су сви остали само под
Бугарски канови су били неограничени господари, одвојени од својих поданика врло строгим источњачким дворским прописима. Имали су врло дисциплиновану војску.
Становништво овога варијетета је вредно и сирово; захваћено је врло много источњачким утицајима. Оно је, после ослобођења 1878. године, утиснуло свој печат садашњој бугарској држави.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кад би требало наћи за ове песме какву аналогију или слику, ја бих их упоредио с оним источњачким сабљама димискијама, чија оштрица сече главе, а чији рез блиста као огледало.
И он се врло добро осећао у тим источњачким декорацијама и међу простим али срдачним »људима старога кова«, за које у животу нема проблема али има животне радости.
када су у српској књижевној критици владала општа места и када се из наивнога патриотизма о писцима говорило само у источњачким суперлативима.