Не постоји пример употребе речи izidjose
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кажи, шта ћемо... — Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући смехом. Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице!
Неко рече да је ноћас чуо некака кола, где често нешто превлаче, али чија су, није знао. И Витомир и Тиосав изиђоше да виде. Прочудише се као и они мало, па се учинише невешти и одоше.
— готово љутито прети Сава. — Ајде де, Саво, видећу — како ћеш му доскочити — рече Никола смешећи се. Утом изиђоше већ на врх брда, где их Симица чекаше с кочијама. Опоменуше Симицу да добро отвори очи низа страну, па поседаше.
Мало постоја, а помоли се одовуд Живан и с њим десетак људи. Сви се упутише у Зарожје. Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. — Добро нам дошли. — Срећно веселе. — Та ми смо своји! — Како си, Ћебо? — Добро дошао, куме!..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Бог да га прости!... Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... Попа и Јова изиђоше напоље... Ноћ се лагано спуштала... 8. НАТУШТЕНО НЕБО Сахранише Алексу. Света је било доста на погребу.
— одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. — Јесте покисли? — Нешто мало, али се да трпети!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово трком пођоше улицом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тавори се, господин-попо, од талијанског рата и откако изиђоше ове сексеруше банке, све горе; па док могу, — добро, а кад удари руда у брег, а ја ћу, што кажу, »аљку на батаљку«, па
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим
Црњански, Милош - Сеобе 2
Указа му се у сну, каква беше пре него што изиђоше пред сватове, кад га је привукла пред велико, округло, огледало, Варварино, да га, каже, види, како га више никад
Кад изиђоше на мали доксат, у гвожђу, и лонцима цвећа, под њима је била, светлуцава, мрачна, цела Вијена, са својим крововима, улиц
“ Ана је прва истрчала за Варваром, кад Варвара излете. Она је видела те пољупце. Стаде пренеражено. За њом изиђоше и Петар и Ђурђе, иако нису знали шта се зби.
Узалуд је Исакович молио, и богорадио, није прошло ни четврт сата, а госпожа Евдокија узе га под руку. Кад изиђоше, пред улаз у ту зграду, међу колима – и коњушарима, који су седели у колима, да се склоне од кише – Павле познаде
Евдокију, па госпожицу Теклу, да друге и не спомињемо, али није ни једна, ето, остала у његовом животу, него уђоше и изиђоше, као и те слушкињице, које је имао.
Теодосије - ЖИТИЈА
О ПОЛАСКУ СВЕТОГА СИМЕОНА У СВЕТУ ГОРУ И одмах се написаше његове заповести те изиђоше по целој области његове државе сазивајући ипате и војводе, тисућнике и сатнике и остале благородне, а уједно и мале са
Ко узверује и крсти се, биће спасен, а ко не узверује и не крсти се, биће осуђен“. Апостоли, дакле, по заповести изиђоше у васељену, и проповедаху јеванђеље, научише и крстише у име Оца и Сина и Светога духа, што и постигоше, и преставише
у своме рукотвореном манастиру, свети добро поучаваше игумана и братију слатким духовним речима, на што и због чега изиђоше из света да се подвизавају, и говораше да треба трпети што је за Бога, макар и тешко било, и молећи утврђиваше, јер од
народа, веома похвали Бога због овога, јер нису напразно ни узалуд били многи његови трудови за њу, него изиђоше у богоугодно дело, и као од апостола, изнад свакога приноса, прими их једини који познаје срца.
се приближио са светим моштима светога, блажени архиепископ Арсеније са епископима и игуманима и са многим благородним изиђоше им у сретање, и достојно поклоњење светоме и светим његовим моштима целивање као Божијем угоднику сатворише.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Понека жена пратила их је, средином пута, месечином, чак доле, до пољана. Понека мрачна кућа, из које изиђоше, остаде тако за њима, у тами, са светлошћу што је допирала из широм отворено остављених врата.
Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца. Био је сам, у некој пријатној, високој хладовини. Ни најмање није мешао себе са братом.
Било је жена и стараца, који дотле изиђоше пред пук, носећи хлебове, ракију и пресвлаке, вриштећи и кукајући за мртвима.
Најпосле, кад изиђоше, виде како се око њега врти и сагиње најмлађа Ананијева кћи. Једно кукато и грудато девојче. Утонуо, још обучен, у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила, на брду изнад Стона. Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве. Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
крвав нагазише, Па се њиме упутише, Иду брзо, пазе, гледе, Далеко и већ одведе, „Сад ће, сад ће“, жељни зборе, Изиђоше већ из горе, Ма траг иде право к реци, Они њиме лети, теци, И до воде крв видеше, Али то им и све беше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Послије тога првог бријања у животу, кад изиђоше на пашњак, изгребани и крвави, одједном осјетише да су они један другом нешто више него познаници и комшије.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном чу како кола стадоше пред капијом, па онда како сви изиђоше, па попин дрхтав благослов, јецање Тодино, плакање и угушено ридање осталих... и... и... — кола одзврјаше!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А сунце зинуло... Најзад је потпоручник командовао да се јаше, и људи изиђоше као они пајаци из кутија. Тада нове муке...
Било је то двадесетога новембра деветсто четрнаесте, у четири часа изјутра. Када изиђоше војници, командир нам објасни: — Дакле, господо, данас у девет часова отпочеће наша офанзива на целом фронту.
На станичну ограду попела се деца, а кроз разређене летве чак и неки пас промолио главу. Из последњег вагона изиђоше неколико официра и два ђака наредника, колико да опруже ноге. Обојица су били моји школски другови.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо. Изиђоше обоје и прошавши кроз велики простран ходник, уђоше у мању, светлу, лепо окречену собицу.
Једва изиђоше и дахнуше слободно. Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.
После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички. Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени : у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан
Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући. Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе. За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге.
и, бришући марамом ознојено и зажарено лице, приђе к писару, који већ беше устао и врло учтиво прихвати њен поздрав. Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад. — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре.
Она се занесе, не слушајући шта се ради око ње. Кад изиђоше у порту, по свршетку службе, другови се упознаше. Месни учитељ је старији човек, већ у годинама, пријатна, симпатична
Љубица настави рад, па кад опази да су јој деца заморена, пусти их на одмор. Тек што деца изиђоше и она, оставши сама у соби, замисли се, а врата се отворише лагано, у школу уђе средовечан човек, обријана лица, с
Веља их затече на послу ; уђе у Гојкову школу и, пошто изиђоше деца, стаде слушати заплетено и нејасно Гојково причање.
А он, шмокљан... У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе. — Ево пандура из среза.... Зове те да изиђеш. Изиђоше обојица, погледајући се значајно. — Шта је, рођаче ?
И ја одох до куће; ко зна шта може бити!... А немој тамо да се збуниш. Капетан је добричина; не бој се 1Љ! Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.
— И ја ово не разумем, рече она, спремајући се да изиђе и клањајући се писару. Кад изиђоше у ходник, она настави: — Да видимо како је у општини, да нису тамо моје признанице.
А сад видим да се каје. — Еј, мој грешниче!... одговори му Веља, и оде напред. Чим се сврши збор, Гојко и Љубица изиђоше, готово неопажени, па као да их ко гони, потегоше брзим корацима натраг у своје село... »Ето, и то сам видела! ...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке. Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ето их! Пази на себе, викну снаша Јула па затим изиђоше у авлију, где у исти мах застадоше путничка кола из којих искочи један млад и леп, но врло надувен господин, који
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али још како се тек обрадова кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На те његове ријечи, отисну се из гомиле двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те изиђоше кроз капију; остали шљедоваше њихову примјеру; од њиховијех корака стаде топот по дрвеноме мосту, а сијавица удари с
“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак изиђоше пред врата. „Стане!“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци.
Видјело с двора напуни собу те поблијеђе пламичак од воштанице. „Е, утили свијећу па ајдемо!“ рече владика. Оба изиђоше из спаваће собе те прођоше малијем ходником па уљегоше у другу собу.
“ рече Јанко. „Прострите им овдје. И ја ћу овдје спавати. Сјутра ће по ручку они полазити.“ Женске изиђоше по простираче. Пејо такођер оде, рукујући се с гостом. Слуга Мита изађе и он. „Шта оно у потоњу рече Јанко?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 13, 45). Угледајте се на мудре девојке које напунише светиљке своје милошћу и спремне изиђоше женику свом на радост. (Мт.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прави нов или иди у хајдуке! — Полази! Мијат полако потера коње. Чим изиђоше на пут, коњи пођоше брзим касом. у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово.
— пешкиром брише лице и себи говори. — Али, ја ћу сам да се борим. — Где ти је Ђорђе? Аћим узе штап и без речи изиђоше. Симка, увијена у кафтан, стоји уз багрем. — Је ли дошао? — Није — слага.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Табла би обешена на своје место; господа изиђоше из дворане да се свечано одену за дочек владаочев. У одређено време стиже краљ са својом породицом и би на главном
Оне три дворске даме ослушнуше добро шта она двојица говоре. Када се редом опростише од александријаца и изиђоше на копно, а лађа подиже своје котве и отплови из луке, рече риђокоса плавојци: „Нисам ли имала право?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Извириваше сви редом на прозор да разгледају кандидате, који су се ту поређали, па напослетку изиђоше напоље. Момчадија пребледела, па нико не дише; све упрло очи у попу, који разгледа једнога по једнога, па, види се, ни
На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!...« — Хеј, кмете, овамо сви! — викну писар. Изиђоше сви из куће. — Нема тамо ништа. На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се.
Размисли се мало, па се сети да је учинио погрешку што је погледао у кров, кад се обратио Ђурици. Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке.
и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. — 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо?
— Код њега не иди ; а ако ми што јави, видећемо. То је стари лисац, знам ја њега добро. После овога изиђоше обојица к друштву.
Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку...
— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе.
Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести. Ђурица познаде попа. — Поп!
— Знам, ићи ћете у смедеревску Мораву. Али ништа, састаћемо се ми прије тога. Обојица изиђоше из куће и, неопажени ни од кога, одоше кроз село, договарајући се о даљим својим плановима.
Ћипико, Иво - Приповетке
На вас глас јављају се и радују им се! Најпослије, кад изиђоше из села, сватови се љубазно опраштају с њима, препоручују им у задњу мир и љубав, и једнако се осмјејкују, као да
—Је и горе, — јави се с кућних врата Жижице жена и настави: — Ди си? Ча не греш на објед? Ваља да те ишћем... Изиђоше на улицу. Жижица у путу опази да га жена прати и окрене се према њој. — 'Ајде ти дома, ја ћу доћи!...
Илија не одговори и не пође за њом, већ ћутке прескочи на другу страну, а кад изиђоше на царску цесту, опет иде она за њим узастопце. Хладно је и облачно. Њој је чисто од студени лице помодрило.
Пошто Илија и Лазо добише новац, изиђоше на улицу. —Ни паре више! — рече Илија прибирајући новац при светлости лампе. —Нијесам се ничему ни надао, одговори
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један шкљоцну маказама. Каплар изађе испред земунице и поче да мокри. — Свршавајте, шта ко има. Изиђоше још неколицина испред заклона. Командир се шалио: — Попусти тако, понеки пут, петља...
Ћипико, Иво - Пауци
Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду, али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: — Што си се, Илија, сневеселио?
Вода је то: протиче .... А бог зна гдје навире! Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље. — Да ручамо! — понуди Раде и распрти се.
Жене ишчекују жито, па, док чуше бактање, изиђоше пред кућу. — Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.
С брода бацише уже и поставише даску. Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић.
Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки... Они се дижу. Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. Плати и оде.
” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . „Боже, земљи твојој дажда дај!
” говораху. „Лако се из рук' омичу, а орган ће остат заувик! ...“ Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве. Заустави се часом у хладу. Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.
— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ' ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... За њим изиђоше све један по један. — Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ' у просјаке?
На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. — Јесте ли видили ча нас је снашло?
Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: — Доша сам ради
Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје. За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу. С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.
— рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. — Дакако... ствар је очита! — Рекао сам ти одмах да ћу их уловити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
И нечисти духови замолише Исуса: 'Пошаљи нас к свињама, да уђемо у њих.' И он им допусти. Нечисти духови изиђоше те уђоше у свиње и крдо − отприлике две хиљаде свиња − јурну низ обронак у море те се утопи.
двојица манастирских меропха, чобани Милутин Кудро и Синиша Трептупаћ, умотавши се у овчије кожухе и пртене капуљаче, изиђоше у непогоду. Вратили су се тек у први сутон.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па добро, што се не радујете?... Што не пуцају топови? Сви се насмејаше. Некоји, да се не би смејали гласио, изиђоше напоље. — Да си ти жив и здрав, ми смо то дознали још у подне, те смо се нарадовали и прерадовали...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја кад виђе црни Арапине ће га с' дојчин оканити неће, он се вати вранцу на рамена, а у руку копље убојито; изиђоше у поље широко, наљутише коње од мејдана.
“ Изиђоше на Црвене ст’јене; обазре се Котарац Јоване, ал’ сам иде Комнен барјактару, па он рече Сењанин-Тадији: „Мој Тадија, од
“ Уста Бајо на ноге лагане, обојица на двор изиђоше, изиђоше, пак се растадоше. Бајо посла Његошевић-Мата да опипа бега Љубовића, да на њему панцијера нема.
“ Уста Бајо на ноге лагане, обојица на двор изиђоше, изиђоше, пак се растадоше. Бајо посла Његошевић-Мата да опипа бега Љубовића, да на њему панцијера нема.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево, сад имамо кућу! — узвикну Јованче и задовољно пљесну рукама. — Хајде да је погледамо мало поиздаље. Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака.
Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће. Луња се правила као да ништа не чује, али кад изиђоше на зараван, близу првих кућа, она као да се нешто присјети: — Збиља, дај да видим тај твој шешир.