Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ту је и музика и певачи, свакојаке феле инструмената, па уједно и певају и свирају. Ту је сад „Јешче Пољска не згинула” и „Јаци тади Краковјанци хлапци”. Док се пева и свира, слуге мењају јела и тањире.
“ (пољ.) — Како ови краковски младићи? (пољска народна песма) „Јешче Пољска не згинула“ — Још Пољска није пропала (пољска народна песма) Јетзт мусс іцх сие страфен, wеил сие дамалс
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Нескверније нрави, свјатост добродетели, њено јешче на овом свету награжденије и пагубна следствија порока јесу предмет повести моје...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
зашто? — Јешче молим сја о упокојенији души раб твојих, за вјеру и отечество погибшим... Као да је овим речима дат одговор на
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да језичник — паганин јеј — њој јеја — сова јелеј — зејтин јелински — грчки јер — зашто јестество — природа јешче — још, в. и јоште јоште — још јуност — младост, омладина, в.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Ајде не браним. РУЖИЧИЋ: Уже дјело совершено јест. ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази. РУЖИЧИЋ: Јешче једино. Да не уразумјејет никтоже, јако под лиховоју взајл јесм. ЈОВАН: Буђе, буђе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
њекоји моји раздераше, и нагу ме державним на срам објавише; себи славе тражећи, мене удручајут, само что державније јешче м' зашчишчајут. Тко ми може довољно жарких суза дати ову моју несрећу довјека плакати?
„Орел крепки на всја страни да славит сја в мирје и брани, сија јему дари.“ Прискорбна горлице! Что јешче воздаси и воскликнеш глоси? Одвјешчај на сије! „Верху водах да летејет и в пустињах разботејет, сија јешче дају.
Что јешче воздаси и воскликнеш глоси? Одвјешчај на сије! „Верху водах да летејет и в пустињах разботејет, сија јешче дају.“ 1781.
в златно јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско племја, Гди витјази славни всју трјасоша земљу, Којих јешче грозному гласу, мнит сја, внемљу, Којим војеводи с пламенем вливаху В души своју храброст кад на бран иђаху.
Ја у себи мислих: — Вала, ево беде! — Чини ми се да на пенџер к мени људи гледе. Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух.
Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух. Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару.
О, љубови слатка! О, кћери небесна! Ти си наше среће богиња чудесна. Ти мене позиваш к моје жизни другу, Не знајући јешче сву мог серца тугу.
Науки лишени Оружје згубили, Венграми сотрени Себе помрачили: В поданство вси стали, От свободи пали, И јешче не видјат. Ах, љубезна чада, Сини первородни! Гдје пастир от стада, Гдје вожди угодни?
„Сији мене оскорбиша, иже млада цара убиша, Уроша прекрасна.“ Преславна Сербије, кто јешче смушчајет, зјело оскорбљајет, отвјешчај на сије? „Сији мене зло смушчајут, иже царства не вручајут, сији оскорбљајут.
росијскија зими, уповаја доставити Вам сим описанијем, хотја једини час удоволствија за онија пријатности јаже аз јешче чувствују от дјејствија Вашеја милости, којеју Ви извољајете воспомјанути сја иногда мене живушчаго от Вас за треми
11): „Ниња. Часто в Росији, когда силни не истовствујет вјетер, домове забљут сја, ибо у њих јешче и во градјех древених домов јест, каков би тој в нем же аз в Москвје жих.
песама, а неизвесно је да ли одиста само превода, као да су пропали („Што се његових стихотворних дјела каса, има јешче у рукописи, која се хране у Мохолу код матере његове, која су, по слишанију, преводи”, каже Лазар Бојић, Памјатник
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Небо је било облачно, а са планина је пиркао оштар ветар. Дрвета оголела, те цела природа изгледа најежена. — Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје... и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје...