Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Опклада је била склопљена. Матија Једва чекам да се Доротеј врати како би грбо на њега окренуо своју злобну језичину. Напоље не могу јер пада сипећа јесења киша па сам приморан да седим овде и да по ко зна који пут покушавам са мешањем
мене и сунчевих трунчица, глође литице и откида стару кору са храстова, клизи по леду Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог снега, а ми унутра не хајемо на њен бес, разбашкарили се, оне одевене у бели
Али закочи, Прохоре, забога ту своју лапараву језичину, оно је коњ, бесан, луд коњ, сад ће да се пропне и зањишти, то ти ја јамчим, а неће зароктати, залајати, завречати или