Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак има језичких и етничких разлика између разних јужнословенских група. Најпознатија је разлика између западних и источних Јужних
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁰ Она је резултат богате маште, игре духа и језика. Од језичких средстава у загонетки се користе: логогриф, шарада, палиндром, метафора, хомоним, анаграм итд.
ума — загонетке, пословице, приче и песме — подстичу не само социјални и морални развој, него и развој сазнајних, језичких и духовних способности.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
могу се наћи у звучним римама које се неодољиво привлаче, иако за то немају никаквог логичног оправдања, у отпацима језичких процеса, у празним формулама говорне свакидашњице, у самом звуку појединих речи. Значење избија у току игре.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свога рада, прикупила је конзервативне елементе српскога друштва, нарочито се око ње истакли проТивници правописних и језичких рефорама Вука Караџића. И зато су млађи људи и присталице Караџићеве намеравале да оснују ново друштво.
лепе стихове, има погрешних сликова, немогућних и недопуштених »песничких слобода«, самовољних скраћивања речи, грубих језичких грешака, сасвим слабих песама, недостојних великог песника који их је испевао.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А ја сам струјни проводник тескобе, фрикàтив бола жицом од метала, од чије струје слогови се дробе у мутну плазму језичких корала, кроз коју течем једну крхку струку, Тишину њену, букет белих руку.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
конвенције, крше се готово све ограде у избору тематске области и све потпуније се напушта оно подручје или залиха језичких средстава које је по традицији било додељивано поезији.
верујем да међу читаоцима и критичарима ништа не изазива такву и толику помутњу као напуштање онога посебног подручја језичких изражајних средстава помоћу којих се у поезији треба да комуницира.
Према избору, организацији, употреби таквих језичких елемената у конкретно сачињеноме поетском бићу ми препознајемо песника, његов непоновљив глас, његову оригиналност,
збуњује читаоца, јер он је навикао да на поезију гледа као на особиту употребу особитих, емоционалноекспресивних језичких средстава, а сада поезија почиње да задире у саме темеље људскога говора уопште, да дезаутоматизује и ону крајње
Код нас је прешло у обичај да се говори о победи Вукових језичких идеја, о коначној победи „вуковског језика“ у другој половини прошлог века, а при томе се превиђа да је – нарочито кад
То се јасно осећа почевши од књижевних и језичких огледа Љубомира Недића, па током целог трајања модерне и паралелног излажења кључног часописа – Српског књижевног
такође налази – и то с појачаном улогом коју у поезији има језик као њен медијум – језички међусвет: једна густа мрежа језичких знакова која се тешко размиче.
Али је у истом есеју начинио и један оштар аналитички рез кроз мрежу језичких знакова. Заправо рез кроз слојеве што их реч подразумева (почевши од ње саме, па кроз њено значење, свесне и несвесне
Другим речима, у горњем се примеру резови налазе на границама стиха а посред језичких јединица, а у следећем се примеру резови налазе на границама језичких јединица (синтагми и реченица) а посред стиха.
резови налазе на границама стиха а посред језичких јединица, а у следећем се примеру резови налазе на границама језичких јединица (синтагми и реченица) а посред стиха.
сјаја (6) Даље се не сећам Не (7) Не речи се моје не (8) Сећају не („Сазвучја“) Готово да су сви односи између језичких јединица покренути, а и саме су језичке јединице постале покретне, јер између сталнога изрицања и порицања ништа више
Донекле поједностављено речено, проза инструментира целокупном хијерархијом језичких поткодова, јер шири, сижејни развој њене структуре то дозвољава; стих се, међутим, развија и реализује у размаку који
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И имају различан степен важења од једног до другог подручја у култури, и од једне до друге врсте језичких текстова. У томе и јесте њихова дијалектична, само на први поглед противречна природа, коју - ако ћемо право - имају
немарности могу се наћи и где их човек најмање очекује, при чему се покаткад стварно осећа занатска несигурност. Језичких омашки има од сваке руке, и лако би се могао сачинити њихов подужи списак.
”264 Сада је унеколико јасније чега ради је на почетку сцене уз помоћ језичких тропа био ушао у собу онај комад природе а приближила се „плава брда и трепћуће звезде”.
у стиху (поезија) и текст у прози (наративни текст) сваки за се даје предност једним могућностима избора и употребе језичких средстава, а неке друге искључује.
параметар бити број слогова (силабичко начело) или број наглашених слогова (акценатско начело) или број неких других језичких јединица.
да се ово што је о Дафини речено односи и на остале ликове, и ми смо већ закорачили у подручје где су избор и употреба језичких средстава непосредније повезани са општим склопом романа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
знам јесу они публиковани у новосадској Даници 1866—9) он није примећивао никакав несклад између поезије Мушицкога и језичких идеја Вукових: његове утилитаристичке, просветилачке и дидактичноморализаторске идеје непрестано су замућивале
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања језичких разлика према Србима, најјачи после оног у доба усташке тзв.
Развио је песничку теорију о разграђивању језичких структура да би се допрло до изванпојмовних, чисто чулних садржаја. Први је међу српским писцима почео да се