Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵⁷ Бајке, приче о чудесима, уједно су и чудесно лепе јер њиховом садржају одговара раскошно језичко рухо у које су оденуте. За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози.
У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични прозни говор.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
престрава (престрављење); отклипсати (откасати, отрчати); шишкавица (за варошко женско чељаде, погрдно); језичко (човек дуга језика, брбљивац, или онај који не остаје дужан); џека (неваљалац, рђа); нашушурен гај; сједећув (склон
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А ти, језичко, нек те ја још једном чујем да блејиш какав је ко, па ћу ти ја показати. Вук је зелен, хех! Шта те се тиче какав је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Отуда приметан култ талента и вербалнога бљеска који помаже да се готово ни из чега сачини чудесно језичко здање. У ствари, само је привидно нагласак на томе чудесном језичкоме здању; оно је важно само као утеловљење
Занимљиво стога што ми заиста у својој култури не осећамо чисто језичко моделовање на аутологијској равни пошто се оно подудара с границама наше културе, она га подразумева, него тек код
Као што се увек говорило и о двема засебним културама. Уосталом, није случајно што је језичко раздвајање почињало и најјаче се осећало у нормираноме облику који служи за официјелно општење у култури: два књижевна
И њих ћемо се овлаш дотаћи. Најпре је јасно да између књижевности и културе посредује језик. То језичко посредовање нарочито је важно за поезију.
Кратко речено, песника који с лакоћом уме час да укрсти два рашчлањавања, метричко и језичко, што увећава ритмичкоинтонациону напетост, час да их међусобно поклопи, што напетост смањује, ми пре Дучића нисмо
Зато је тек реализација, језичко утеловљење „основнога тона“, једини и прави онтички чин у песништву; ту је дат практично осетан али теоријски готово
Отуд и навире оно језичко обиље које су критичари толико пута већ истицали. Али оваква, целовита и непосредна реч, не само што је нераздвојно
То мешање различитих планова, тај непрекинути дијалог и удвајање, то језичко мењање перспективе осећа се и у следећим стиховима.
Али је и то блиско, готово само по себи разумљиво за наше језичко и колективно памћење, па ма колико да нас је на први поглед могло да изненади, јер нам управо то памћење потура
схваћена као елементарна ћелија поетскога бића увек настаје када се тај супстрат активира и пројектује на савремено језичко значење.
његова употреба и значење пројектују се на властити супстрат, а тај се супстрат пројектује на данашње канонизовано језичко значење.
Оваква кршења забране коју поставља савремено језичко стање најчешће се траже и налазе управо у поетској употреби природнога језика и тумаче се као вид чисто језичкога
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Романописац, по Бахтину, ако не жели да изгуби „језичко тло прознога стила”, мора остати „на висини релативизоване, галилејевске језичке свести”.
Углавном је искључено њихово индивално језичко уоблинавање сопствених опажаја и држивљаја; знатно више, наиме, него што се то обично у новијем роману чини.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Наравно да се тако не ствара живо језичко море, ни клима једино погодна за поезију; тако се најпоузданије припрема смрт поезији.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
На српској страни таквог понашања није било. Српски лингвисти руководили су се свешћу да језичко заједништво значи шире културно тржиште и богатију културу, и осим тога да се мењањем језичке норме и уношењем мноштва
епски стилизованих фрагмената теме у писаним изворима, они показују како су се историјске чињенице путем мотивских и језичко-стилских образаца транспоновале у поезију, чему је помогла и универзалност саме теме.