Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Да истакнемо још неке особине. Иако Бугари и Јужни Словени на западу имају заједничку језичку основу, између српског и бугарског језика има разлика.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
знам ни зашто, био сам срећан што постојим, што постоји овај насип, ова пруга на њему, мочвара испод њега и на малом језичку сувог земљишта Рашидина кућа с двориштем пуним вишања и деце.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵⁹ Наше народне песме и уопште народна књижевност представљају најпогоднију језичку грађу помоћу које дете усваја не само фонетске, морфолошке и синтаксичке облике свог језика, усвајајући при том богату
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године говорило. Превод је изишао без дозволе црквених власти. Црквени људи и иначе су осуђивали језичку и правописну реформу Караџићеву, а када се он дрзнуо да на свој језик преводи и својим правописом штампа чак и »вешчи
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
За њу већ можемо рећи да представља језичку тековину која је шира од песничке, јер је суделовала у стабилизовању разрађенијих синтаксичких структура, као нешто
Макар и по томе што су критичари код обојице радо помињали језичку невештину. А она не иде, разуме се, сама: преноси се у општи склоп песме, која нема усаглашене делове, него пуца
Али нису то исто и песници, јер они посредно или непосредно активирају језичку меморију. Песников рад у језику, срећни тренуци кад му полази за руком да уобличи неко своје виђење које ће као нова
Млади песник Матић, понесен авангардним идејама, аналитички разлаже језичку материју, своју уметничку грађу али у њој не налази и не активира оне информационе наслаге из којих се сва та материја
Ти доњи слојеви представљају велику језичку меморију, наслаге памћења целе културе. Не ради се овде, наравно, о простом васкрсавању етимолошких значења и слика; у
мртав језички троп и самим тим једну меморисану језичку слику која је за њега везана.75 Могуће је, међутим, и супротно: да се забрана касније појави и језички канонизује, па
вуковска линија имала је значајну улогу у формирању наративних књижевних модела код нас, нарочито с обзиром на њихову језичку подлогу; довољно је ако се наведе да се управо из њенога окриља развила и дисциплиновала Андрићева синтакса и нарација
Али они нису порицали ни његов огроман значај за нашу свеукупну књижевну и језичку културу, па и за савремену, модерну: они чине знатан и незаменљив део нашега колективног памћења.
да га објасни као модерни, урбани језик српскога књижевног језика, са Београдом као престоницом која узима и чисто језичку превагу. Тек у „београдском стилу“ ми смо добили не само модерну стабилизовану синтаксу, него су се формирали и тзв.
радикални надреалистички предводник Андре Бретон изричито и стварно не дира у синтаксу као у традиционалну француску језичку тековину. • И друго питање проистекло из овог прилога.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Даје му, ако се тако сме рећи, језичку тродимензионалност. Ако је Милош Црњански 20-их година ишта укинуо или барем на малену меру свео, онда је то пре