Употреба речи јуриш у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Једва он то изрече, кад сви викну: „Јуриш!“, па потеку. Жабе око језера чујући топотање, уплаше се, пак ти бржебоље стану стрмоглав скакати у језеро.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

док пред вече неки калуђер из Каонског Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш, браћо, ви одозго; побегоше Турци!” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу.

вече неки калуђер из Каонског Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш, браћо, ви одозго; побегоше Турци!” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу.

намислимо да јуришимо на Шабац; а будући да се многа со у Шапцу застала, позовемо који ће се уписати самовољно на јуриш, и осим пљачке сва со да буде самовољницима накнада, и написасмо 200.

Мој отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај себе, ражљути се, и да га освети повиче: „Плотун, и јуриш јунаци!” Војници, као што су у фрајкору егзерцирали и знаду шта је плотун, обале многе пушке.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ајде да и то чудо буде — рече Никола ни сам не знајући шта ће. — О, напасти ноћас!... Узе вериге за крај, па јуриш око куће. Стаде звека верига, а Никола тутњи што игда може и укће.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Јесам, харамбашо. — Сад... сваки на своје место и... тајац!... Хајдуци се понамешташе. — Пазите!... Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... — Добро, харамбашо! Наста мртва тишина.

Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш! Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јyпнy на пут... Један Турчин мину мимо њега.

Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима. Тада ћемо учинити један јуриш. Молер ће ударити с бока... Алал им мајци ако се одрже!... Лако је текла реч са уста Чупићевих.

Умукнуше уста која су веселила држину... — Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! И упаде у најгушће редове. Отуда се врати с пребијеним ножем... Али дружина све мања.

Ево нам оружја!... И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... И сложно учинише још један јуриш. Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... И Турци провалише Равње...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пашће паучина на мачеве грубе, А скромно ће рало опет да засветли; И као што јуриш сад огласе трубе, Уранке ће мирне да јављају петли.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Док се други деру, кад се коњи равнају, пред јуриш, и урличу команду „обнажи сабљи“, овај Исакович, у таквој прилици, имао је обичај да само изјаше пред своја два реда

Они су, и код Прага, полазећи на јуриш, још викали: Серби! Виват за грофа Валиса! Виват! Аустрија је те године била успела да им скине црвене гуњеве, које су

Тако је то у шизматичким црквама често! Али, црква то прашта. Не ваља цркве и небесна краљевства освајати кано на јуриш. Пропело је највернији лик Господина нашег Исукрста. Треба да се на њега угледамо!

35, док, уз кикот труба, крај њих, полази први швадрон, на јуриш, према једној ветрењачи, око које се скупља, као са неба, прајска коњица. Код места зовомаја Цорндорф.

То је, за њега, била животиња, чију је дивљину волео, чији је јуриш волео, чији је поносит корак волео. Чију је дрхћућу гриву волео, као неку женску кику.

препону, коју су називали „гроб,“ а који је био још виши зид, у воденом јарку, тако, да је човеку изнад темена стизао. Јуриш кобиле био је сад такав, да не би био могао, и да је хтео, да је обузда. Чуло се само како крикну: „Лиса!

Он би молио да му се дозволи да демонстрира јуриш сирмијских хусара, који су сад росијска аквизиција. Костјурин онда викну Шевича: да преда капетану коњицу!

То је била његова младост. То је била његова сабља. То је био његов јуриш, за време последњег турског и прајскаг рата. То је била росијска коњица.

Био је одјахао, и, са сабљом у руци, водио, на јуриш, булументу гренадира, коју је био, у току битке, то јест маневра, уз своју ахтирску кошицу, узео под своју команду.

А тада ће изјахати пред своје војнике и спремати их да пређу у траб, галоп, па јуриш и смрт, и победу. Зато се родио.

Описан је јуриш који је водио млад корнет, јуначки. Пао је са коња мртав пред ветрењачом. Звао се – каже документ – Марко Зимински.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО. ШЕСТА ГЛАВА Миш ми се пење уз леђа — Јуриш зечева —Кораци непознатог — Дижем се у ваздух (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Изгледа да је мој чича Тришо страшно

Црњански, Милош - Сеобе 1

Пошто нису успели да освоје на јуриш град, они га заобиђоше и дођоше под Штрасбург, баш кад је тамо дошао и француски краљ.

псе, испаде на средину улице, са голом сабљом у руци, трчећи од војника до војника, који пођоше, чим га познадоше, на јуриш.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Тражиш пријатеље на чије ћеш раме спустити своју руку, жене које ћеш додиривати откривајући најскривеније тајне коже; јуриш за стварима које ћеш дотаћи док још буду нове, невине и неоскврњене, али чим их додирнеш и чим их добијеш, чим их

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тек што се заједно упутисмо на трећи јуриш, а оздо се крену с једне стране владика са свом нашом војском, с друге стране Вјаземски са својом.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

на доколици, лагано и пажљиво, као уметник који тражи савршенство, зато што је у већини случајева морао да ради на јуриш, преко колена, да често још несасушен рукопис шаље у штампарију, — зато у његову делу има и толико немара, празнина,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

55 ЂАЧКИ РАСТАНАК 70 ПУТ 101 НАТПИСИ 145 ИИ 147 ГОЈКО 150 ХАЈДУКОВ ГРОБ 198 ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ 219 ЈУРИШ, СРБЕ!

кам један запао и Милун, Украј њега Фатима дјевојка, Она гледа доље низ стијене, Види Турке е коње сјахују, И на јуриш спремају се живо, И ево их, већ се опремише, Већ се крећу, већ се приближују, Међ првијем стари Мустаф-ага, Фата

Тако други — тако трећи јуриш — Код четвртог бјеше муке више, Али и сад Срби одољеше, И крваво Турке сакрхаше. Јуриш пети — јао какав ти је!

Тако други — тако трећи јуриш — Код четвртог бјеше муке више, Али и сад Срби одољеше, И крваво Турке сакрхаше. Јуриш пети — јао какав ти је!

1849, феб. ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИЗВАН ЗБИРКИ ЈУРИШ, СРБЕ! Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш,

Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе!

Коња, Србе, па узјаши, Лати пушку те потпраши, А потргни сабљу голу: Диже злотвор главу олу, — Јуриш, Србе, јуриш, море, На Маџаре, на злотворе!

Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да? — Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог саломи!

Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да? — Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог саломи!

И пре га је Србин био, Па га свагда и избио, На груди му клете клекô, На челу му дуван секô. — Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје?

— Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна

— Јуриш, Србе, кô некада, Јуриш, јуриш на њ и сада! Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави,

Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката? СОФИЈА: Казивао нам је писар. ЈЕВРЕМ: Сад јуриш на редут! Бал и ништа друго! СОФИЈА: Али... ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“.

МАКСИМ: Какав аларм? ЈЕВРЕМ: Опколили људи кућу, као да ће на јуриш да је узму. МАКСИМ (гледи кроз прозор). Који је то враг, та ја нисам никоме дужан.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.

Страшно је даље причати о том . . . искочи носорог! Оклопник прави, на њему плоче, па кад ли јуриш тенковски поче: тај ти је крчме рушио, тај ти је бурад бушио, тај ти је чаше сушио и љуту крџу пушио . . .

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Официри их позивају и онда наређују да ставе нож на пушку. Изгледа као да ће сад на јуриш, онако уморни и прашњави. Из једне бочне улице журно изиђе митраљески вод, и војници кажу да је непријатељ ту испред

Поцепани и прашњави, потамнели од сунца, гледају мали пешаци у своје официре, очекујући наређење за јуриш. и многи ће од њих изгинути сада одмах, ето ту испред села. Али сваки замишља...

Са зебњом помишљамо шта ће бити ако сада крену на јуриш, и стрепимо за наше пешаке, који још не виде покрет непријатеља. И наједном се аустријски ровови заплавише.

И наједном се аустријски ровови заплавише. Искочише изван рова. — Јављај: брза паљба! Крећу на јуриш! Према оној чистини угледаше их наши пешаци чим се појавише и отпоче убиствена брза ватра.

где су непријатељски војници нашли природни заклон, и где пушке сада праште само из страха да не би неко кренуо на јуриш. Али непријатељска артиљерија као да је помахнитала.

Као да очекујемо смртну пресуду... Али дужност... отаџбина... а командант вели: — Јављај: крећу на јуриш... Ми тренутно заборависмо на себе.

— Мој вод је прикривен и ступа у дејство само ако крену на јуриш. Мислим, онда, како су скромне жеље и прохтеви ових људи.

Падали су наши, али и њихови редови су били све ређи... Некако пред мрак наредише јуриш и ми потрчасмо. Али један митраљез нас поткачи са стране и једва се дочепасмо ове врзине, где се војници прилепише као

— Прекини паљбу! — викну потпоручник Радојко, бојећи се да војници без наређења не изврше јуриш. Онда се окрете мени: — Друже, викни још један овакав урнебес за мој рачун! Жеља му је испуњена.

И ја слагах. Известих командира, да се у не пријатељским рововима опажа неко комешање, сигурно ће сада на јуриш. Преклињао сам га да отвори ватру.

а онај и даље виче: поправник четрдесет осам... Дакле, шрапнелом, врши се јуриш, брже, брже... Разорна тресну иза заклона, један се поведе и паде. Онај опет виче: поправник, поправник...

Тада зачусмо пред нама брзу пешачку паљбу. Рекох командиру да то сигурно пешаци врше јуриш. Језиво одјекују пуцњи у мрачној ноћи. Кретосмо даље без предаха.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

пука и, изгледа, и неки батаљон двадесет и девете, на положају Монте Томба („Брег гроба“) тукли су се и ишли су на јуриш и после потписане капитулације. Веле, сматрали су да није лепо предати се. Стидели су се цареве капитулације.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци. Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сад опет настаде кратка почивка, те се још једном обредише ракијом. Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче!

Момчад се прене, па беријакајући ка на јуриш оспе плотун у невидјелицу. Често куршум не прозуја кроз празнину у залуд но запне за ноћно звијере; вујо, ако има још

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

он се јако препане, кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави,

Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и

У том ето ти але са девет глава, он је дочека и одсече јој једну главу, а ала јуриш на њега, а он јој одсече и другу, и тако свих девет.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

шта видје? Буковичке гоље и раскалашни Котарани!... Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Наредници неодлучној војсци понављају команду. ...И ви сте јадна војска и јадне старешине! Где вам је трубач да јуриш засвира? Гаће су вам пуне од ове гомиле јада под осушеним и распореним брестом.

а ми смо били војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду, није био галамџија Аћим Катић, па труба цикну јуриш, ми као зверови поскакасмо...

Нашој жгољавој Србији пијавице нису требале. Књаз рече да треба, а ми јуриш на низаме и Черкезе, па после и на Бугаре.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Никијас је сав дрхтао од умора. „Куда јуриш, синовче, као избезумљен? Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“. „О, стриче Никијо, колико изненађење и

После кратке припреме, отпоче јуриш на варош, са сува и са мора. Чим се копнена војска приближи градским зидинама, стави Архимедес своје машине у дејство,

После свих ових недаћа своје војске, Марцелус одлучи да обустави сваки напад или јуриш на град и да га глађу присили на предају. Опсада Сиракузе трајала је пуне две године.

Многи му не хтедоше веровати, али у то стигоше онамо и пажеви Фалкенбергови и јавише да су царске трупе на јуриш освојиле шанчеве нове вароши.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па сутрадан, на маршу, пуше и џакају војници: — Бре, браћо, да не би Ресуле ми јуче извршисмо јуриш на наше коморе. И сви се слатко смеју. — Ко то каже? — интересује се командир чете па се љути: — Слепци!

бојни поредак, он је с главном трупом претходнице, коју прати док се задатак решава, па после чека у ладовини док се јуриш сврши, кад предузима осигурање канте, коју опкорачи да је не би оборили борци, и наплаћује унапред од оних у којима

— Је л' она? — Она... Брзо зажмурим, намрштим се, као спавам у највећем јеку; али ми се тело тресло као пред јуриш. — Јуначки, Стеване, не бој се!

Освојио сам је на јуриш па сам без муке постао вереником девојке која није била нарочита лепотица, али је била сасвим по мом укусу, девојка

И кад се већ нисам могао прикупити сав за једну једину жену како сам сањао, ја се устремих да иа јуриш рушим срећу других.

из патроле скрену пажњу на оближњи ћувик, који не бесмо извидели, и показујући руком рече: — Онде су јуче извршили јуриш на једно наше одељење.

и поновним, малочашњим, леденим и страшним маршем смрти, са ножевима који сијају, јуримо напред и предузимамо јуриш још незапамћен, нигде забележен од високих команданата и војсковођа, никад, замишљен у најживљој машти војничкој.

— Како ништа? — Ништа, ете. Ка’ да сам на Плевну јуриш’о. — Е мора бити вода не ваља, друго не може. — Вода, невода, газда-Ико, тек није трговачки. — Како није трговачки?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави,

Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Од игре картеча заклон нам најбољи Био је у пушци и у бајонету, У јуришу кобном и божијој вољи. И у оном часу када јуриш наста, Глас један узвикну: 'Милун се не диже!

Кроз моју душу прошли су пукови, Еполете, сабље и шињели сиви, Огањ и јуриш; и још нови, нови, Јунаци мртви и јунаци живи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Многе занимљиве приче испричане су о јурњави на Запад у доба златне грознице, када је откривено злато у том делу САД. Јуриш на експерименте са Х-зрацима био је сличне природе, а и мене је грозница озбиљно захватила.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Јер Вук Исакович, чак и у часу кад предводи јуриш преко Рајне, не помишља ништа и не тражи ништа него да погледом обухвати шуме у даљини и звездано небо над собом.

Тако је Вуков слуга Аркадије приказан као пуст и својеглав војник, који је пред сам јуриш преко Рајне лудо погинуо у пијаном стању.

Краков, Станислав - КРИЛА

Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен. И тако се три пута понављало до зоре. — Погинућу, погинућу...

— Бугари... одсечени смо... Паника зацари. А четврти јуриш са фронта отпоче. Гребен за тренутак би освојен. Низа стране поваљаше се сумануте бујице бегунаца.

Ровови се држе. Потом је и пук извештавао да је на ”Чепу” крваво одбијен непријатељски јуриш. Извештај је још говорио како на бодљикавој жици висе многа укочена тела, и како је земља пред жицом покривена

Фијук и удар све чешћи. Иде се напред, али то још није јуриш, још се мисли, још мозак ради, и зато га сваки јаук раздире као канџом.

Проломише се одједном команде кроз мрак и пуцањ, заљуљаше се стројеви, пође се на јуриш. Прескакали се узани ровови, ноге су упадале у меку земљу, стискале се пушке, није се слушао више фијук ни јаук,

Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта. Рањени ађутант мисли о јуришу. Да ли је то баш прави јуриш био? Није видео непријатеља, ни клања.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Ако се Турци непрестано буду примицали, они ће се наскоро помешати с нашима и прећи у јуриш с бајонетима, а да ли ће наша млада војска издржати ове напоре?!

Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди из неког тешког сна. »Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне.

држ' се Туре!...« Први је јуриш одбијен, али је турска војска опијена славом и победама. Та она је баш јутрос заузела наш Пруговац и толике позиције,

Кад се отпоче овај други јуриш, ја узмем једну залишну пушку и чинио сам моју дужност за време целога другог јуриша. Пуцати, забавити се каквим

се каквим послом који привезује сву пажњу — то је најбољи лек за људе који, што но реч, први пут загризају ватру. Јуриш је био ужасан и очајан. С левог и десног крила Турци су сипали у шанац унакрсну ватру.

То је требало да буде за време овога другог турског јуриша, и да је овај побочни јуриш извршен — катастрофа би била неизбежна.

Но то су опазили наши с Рујевице, у најкритичнијем тренутку, кад смо ми једва одбијали јуриш с фронта. Кад су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки

Што гранате нису рашчупале, прсне и побегне. Утом и јуриш с фронта буде одбијен плотунима и картечем, као и први. Тако је срећно одбијен и овај други, комбинирани јуриш.

Утом и јуриш с фронта буде одбијен плотунима и картечем, као и први. Тако је срећно одбијен и овај други, комбинирани јуриш. Сад оставим бедем и окренем се да видим где је ђенерал. Он још сеђаше с др.

!... У ћутању прође још неко време. Борба је једнако трајала. Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати. Скочи и Владан, беше му пала на ум »велика« и »спасоносна« мисао.

После нашега одласка из шанца, Турци су учинили још три главна јуриша. Последњи јуриш извршили су Арнаути, и догонили су се до под сами шанац.

Кирилов посла двојицу да доведу остраг и остатак Колетове чете и да прикупе све раштркане људе по шуми па да учинимо јуриш. Они одоше, ми остадосмо у страшној борби.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али једна наша батерија испред које смо стајали, искида нам нерве. Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо. Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места.

Један опсова нешто. „Откочите пушке!“ наређивао је поднаредник. Ја сам извукао револвер, као да ћемо сада на јуриш. При врху поче ветар да дува. „Ево смо!“ — шапну неко. И строј као по команди полете.

Изузев ако Бугари крену на јуриш. Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима.

— Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан. Оном до мене „приоћало се“. Трпео, грешник, док сам био будан.

Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија. Када се буде дао знак за јуриш, ми треба у неколико скокова да упаднемо у њихове ровове.

Када сам отворио очи и погледао ров, прва ми је била мисао: „О, данас је јуриш“, и тада се сетих оне змије. Неки непријатан осећај је прострујао кроз моју душу... Небо је било титраво плаво.

— запита Радојчић. — Седамнаести септембар по старом, или тридесети по новом... — Тога дана је дакле извршен јуриш и освојен Кајмакчалан. — Тога дана... — Е, да чујемо сад Светислава.

За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ — Ура! Ура! Ура! — грмну сложно и четници полетеше.

А камење је летело као из неког вулкана. Тако је то трајало све до једанаест и тридесет. Дат је знак за јуриш. Из наших ровова проломи се снажно и громогласно: „Ура!“ Сећам се добро...

— на лицу Предраговом јави се гримаса и он је нервозно кретао прстима. — Страх и стрепња обузимају нас до пред сам јуриш. А кад се већ устане...

Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси. Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш. Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју земљу.

Разговара наш командант са неким. — Дохватио сам слушалицу. „Потребно је апсолутно да одмах кренете на јуриш.“ „Немогућно је. Моји су извиђачи утврдили да се пред нама налазе два реда жица.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Један капетан до Ђурашка пада рањен.) КАП. ЂУРАШКО: Зар паде? Осветићу те, — јуриш, Црногорци! На страну с пушком — с ножеви! Па срце тражи свога душмана!

На страну с пушком — с ножеви! Па срце тражи свога душмана! (Катуновић са Катуњанима оставља бусију и вичући: „Јуриш браћо!“ одлази. Станојло с голом сабљом излази.) СТАНОЈЛО (ударајући на Ђурашка): Ту си, неверо!

ти, ни они, ниједан од вас Неопојани неће наћи гроб — Опојаћу вас све — чућете Пушака наших страшне трескове... Јуриш! (Сви вичући: „Јуриш!“ повлаче се са разбојишта. Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.

Јуриш! (Сви вичући: „Јуриш!“ повлаче се са разбојишта. Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Да сте ме вид’ли — то да сте само! Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб!

Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар се, забога, на овом кршу може употребити коњица? Зар може у галопу испасти кроз капију и начинити јуриш на разбојнике? Зар по овој уској стрмој стази? Та сирова војничина! Не мари он за нашу судбину.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Једнога дана Азок нареди војинству своме, Да секирама оштрим сву шуму секу и ломе. Затим сагради лестве, да јуриш предузме главни, И даде велику жртву у сутон, тихи и тавни.

Унутра, код главних врата, коњица стојаше ћутом, А горе Миђанин варвар са ножем и праћком љутом. И јуриш отпоче зором. Споља страшне се боре, Да снажним рукама својим прикаче лествице горе.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гос-Тоша се подмладио и раздрагао, добар и благ је и иначе био, и просто је на јуриш задобио своју поћерку. Госпа Нола, почела је то уосталом већ раније, постаде мати.

— Седи, тако ти Бога! јуриш к'о за неко зло! — љутну се те вечери гос-Тоша. — То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

бригу људе извештавати, приповедајући како је неки младић миромрсце и мирољупце оружијем напао, на три стотине јуриш учинио, педесет потукао, и сад у тамници лежи и тако даље, од куће до куће идући, стигне најпосле и до честитога аге,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на јуриш освајали своје ровове. Цео дан су пролазили рањеници, па ме баш пита наредник Стојић: „Да ли остаде још ко од наших?

А шта ћу ја да радим са мојим воловима?“ Баш тада јавише пешаци да се Бугари спремају за јуриш. Дохватим слушалицу да позовем батерију... Нема везе... Са мном је био поднаредник Жика.

Преко телефона јављали су да Бугари врше јуриш са огромним снагама... Командант пешачког пука са Пожарске Косе тражио је у помоћ хитно једну брдску батерију.

Паљба треба да бива постепено све жешћа, до момента када пешадија крене на јуриш. Командант ми нареди да одмах одем до наше треће батерије, која је била у резерви и да је у току ноћи изведем на

„Са овима је свршено!“ — помислих. Из једног, нама најближег рова, пешаци се дигоше. Моменат када се они одлучују на јуриш или повлачење. Али непријатељ је већ долетео на грудобране и отпочео крваво међусобно клање.

Други, под командом својих официра, устремили су се на наше пешаке и са исуканим сабљама покушали јуриш. Али пешаци их сколише са свих страна сипајући на њих убиствену ватру. Сад су се коњаници нашли опкољени скоро одасвуд.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Под кишом куршума, пуковничку нареднику однесе заповест: Напред, на јуриш! Једини се крај пуковника нађе он; Сам од једне гранате би закопан.

Сви држаху да је мртав и почаст даше, А он мало угруван кући стиже већ други дан: Напред, на јуриш! Битка добијена. Био једном херој и сам; Добоши објавише његову победу: Пам, пам! Пам, пам!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тад учини јуриш у катане са својијех три стотине друга: одсјекоше три стотине глава, па одоше друмом за сватови. Кад стигоше цара и

Ако волиш царству земаљскоме, седлај коње, притежи колане! Витезови, сабље припасујте, па у Турке јуриш учините: сва ће турска изгинути војска!

Нема оног страшнога јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару шесет хиљад' војске. Опет царе Марку књигу пише: „Ходи брже, мој посинко Марко!

Нема оног доброга јунака на шарену коњу великоме“. А Арапи јуриш учинише, оде цару сто хиљада војске. Онда царе Марку књигу пише: „Брже да си, мој посинко Марко!

Потегоше сабље оковане, један другом јуриш учинише: ману сабљом Краљевићу Марко, дели-Муса буздован подбаци, преби му је у три половине, пак потеже своју сабљу

моја десна крила, крила моја, с вама ћу летити, да ручамо, да се напијемо, да на граду врата отворимо, да на Турке јуриш учинимо, па што нама бог и срећа даде!

Онда скочи војвода Пријезда, те на граду отвори капију, па на Турке јуриш учинише, те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљада Турака.

један на другога, па се добри доитише коња, бојна копља земљи положише, за бритке се сабља преватише, међ' Маџаре јуриш учинише, погнаше се по пољу Бељацу. Да је коме стати погледати шта војводе од Маџара раде!

ћера три товара блага, па кад виђе тридесет хајдука, а он викну на своје делије, те увришко сабље повадише, у хајдуке јуриш учинише, не даше им пушке истурити, но тридесет глава осјекоше, Радивоја жива уватише, везаше му руке наопако, везана

Мили боже, на свему ти вала! Кад у Турке јуриш учинише, раздвојише Турке у буљуке, па нагони један на другога: што пропушћа дели-Радивоје, дочекује млади

Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе

“ На Ивана јуриш учинио, гледа копљем у срце јунака; клече дорат у зелену траву, Иву копље високо надмаши, — не може му калпак

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— О-оп, јуриш у хајдуке! Убрзо се друмом показа и Лазар Мачак. По ономе како је ишао, вид јело се заиста да је заслужио свој надимак

Одлучено је да скровиште наших дјечака буде опкољено са свих страна и да се на дати знак предузме истовремен јуриш из свих праваца како би што више збунили и што лакше похватали мале бјегунце.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А на мору што им бише с Татари оправне чунице за јуриш градски, кад бише близу недомак граду прамо влахеријске цркве, храма пресвете владичице наше Богородице, духну јаки

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности