Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Крајем четрдесетих година Караџићева победа је потпуна, млађи нараштај се окреће к њему, и романтизам као школа јавља се у српској књижевности.
Није се потпуно испунила жеља Караџићева да народски, простонародни језик постане књижевни. Узет је за књижевни језик народни језик, али са знатним позајмицама
« Ту збирку превела је на немачки Караџићева кћи Вилхелмина, и, са нарочитим предговором Јакова Грима, издала у Бечу 1845.
1849. изишла је у Бечу Караџићева књига Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона, у којој има и етнографског материјала.
(Караџићева полемика, растурена у брошурама, часописима и листовима, у новије време прикупљена је. У државном издању почели су изла
Полемика Јована Хаџића била је последњи трзај старе школе; превод Новог завјета био је последња реч Караџићева. Он је осећао да старији нараштај, васпитан у старим идејама, не може приволети на своју страну, и сву своју наду, у
Последње препоне су падале, нови нараштаји су придолазили и прихватали његове идеје. И Караџићева идеја углавном је победила: тај језик је остао књижевни језик Срба и Хрвата, са оградом да се није остало на сировом
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада
У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да