Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Стејићеве Эзыкословне примѣтбе о Караџићеву преводу Новога завјета, штампане 1849. у Гласнику Друштва србске словесности за 1849, јесу најтачнија и најбоља
Прецизирајући Караџићеву идеју, Ђуро Даничић писао је 1847: »Но у данашња времена ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од
Он је за Гетеа лично превео Караџићеву Пєснарицу из 1814, у бечким часописима штампао своје преводе народних песама, међу осталима и познату Вишњићеву песму
Превод је изишао без дозволе црквених власти. Црквени људи и иначе су осуђивали језичку и правописну реформу Караџићеву, а када се он дрзнуо да на свој језик преводи и својим правописом штампа чак и »вешчи церковне и свјашчене«, то им је