Употреба речи кичму у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Можда бих видео снежног човека, а можда би ми од мраза отпале уши. Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом: ипак је бољи план о путовању на острва Јужнога мора.

Коначно, то је писмо Рашиду избацивало из коже. А шта ако Меланију не избаци? - промиле ми хладноћа низ кичму. Шта ако она опази замку? Ипак је Рашиди четрнаест година, а Меланији педесет.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

удара шамар преко шлема решен да погине за државу-курву и да независан дочека уништење туристи му ломе ребра затим кичму и све то дуго траје у ноћи без петла жена већ расплиће косе и вежба нарицање зна да остаје сама испод љубавних

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини. — Знаш... нема ту шта... — говорио ми је самоуверено поднаредник Траило. — Овај.

Батерија застаде. Зачу се оштра команда: — Батерија... спремна за паљбу! Низ кичму проструја хладан жмарац. Вероватно под мучним утисцима, људи се колебали неколико тренутака, а када се прибраше, журно

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Све више тамни моја соба. И шкрипе патос, плућа, ствари. И около се хаба роба. И док за својим столом седим, Осећам кичму, даску, јетру. И час се знојим, час се ледим На измишљеном сунцу, ветру.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече дечак једнога дана, а отац осети како му се језа, као ледена вода, слива низ кичму. — Далек је пут до њега! — покуша да одврати дечака, но овај није био од оних који одустају.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Јован би да пита свог имењака, млађег готово читаво столеће, да ли је и њему ишла она језа уз кичму кад су га нападали као бесног пса? Језа, не од страха, од згранутости.

Са Србима се борио, не са Турцима, и језа му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве и носили их уз своје чете, као украс.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Има поп један, сад га донели у носилима, рањен кроз кичму, а Тешовићу капетану ваде десно око. — А ко то кука, ко то кука?

И онако исто као оне ноћи, уочи дана кад је ужасно рањен у кичму, бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа и да запомаже

Краков, Станислав - КРИЛА

Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму. Васиљ је ћутке гледао у земљу. Бркови су му тужно пали. Мало дете је вршљало на буњишту.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Него један од оних, који је по казни преведен у пешадију... Кажу, није био погодан за позадину, јер је имао чврсту кичму... Ја, сунце им њино, јеси ли видео? — Не знам на шта мислиш.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

О, јадни моји, спите, будан ја! Теретом сутра новим савићу вам кичму, и нова на Јерину недужну, место на мене клетва, теже још притиснуће ми душу!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

стамено, непомично, што ће одолети гњилом растакању које је свуда; у оној каљузи напољу, у тупом болу што ми гамиже уз кичму и завезује се у хиљаде зракастих чворића у раменима.

Пуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе. Калпак сам изгубио негде успут у оној паници која ме одједном захватила кад сам се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато не састављам никада молбе ни петиције, нити обигравам око којег земаљског сунца. Имам праву кичму, и поред приличног терета година. Волим своју науку и своју лулу, а уживам још увек у поезији, музици и природи.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Као вучица ти ми уми језиком вид И мрачну пругу беса низ дивљу ову кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија

бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну кичму да спреми ме за Сунца огањ, са њим на завист и стид Па ипак година толко ко звер отровну носим сич му.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зашто до смрти стајати на једном месту веран заклетви некаквог далеког претка? Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет! — Као патуљак-сунцокрет!

Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река! Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ,

У своје способности није сумњао али, кад над ужареним песком угледа високи јасен, потече му зној хладан низ кичму. А шта ако вештице не надвлада? Ако му орао искљује очи? Ако не умакне белој змији?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности