Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лице му беше жуто као восак. Попа застаде... Очи болесникове гледаху га нетренимице... Попи се учини да се коче и устаклаисавају. Баци поглед на груди које се једва дизаху. Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Отпочео је био тежак силазак у Пољску. Уз велику вику, и стењање, његови људи морали су, сваки час, да коче кола уз низбрдицу, па је и сам Исакович одјахао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима. Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она осети како се, напротив, све више у јастуке
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Читав призор почиње да се стапа у светлосну вртешку. Од непрестаног осмеха коче се вилице. Њих две урањају у плави плиш и дискретно осветљење свечане сале »Белвија«.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ИВ Пет пилића и, још више, Сан и јава храброг Коче, узнемирили су и обогатили ритмичку структуру уобичајених, углавном кратких стихова дечје поезије.
В Сан и јава храброг Коче најмирнија је, најуређенија Вучова дечја поема. Петлићи су растрзани, помало и сами узбуђени због продора који врше.
Радосни спојеви појмова и речи, полет Петлића и разиграност Коче, као да су се изгубили. Остала је техника поеме за децу, известан укус за брзо смењивање ситуација и анегдота.
Борба нездравог стања у друштву намеће против из саме потребе да човек чистије дише. — У другој, Сан и јава храброг Коче, слави се склоност ка пустоловинама, што је, такође, облик отеловљења слободе.
Изненада, на подијуму, обузима је луди страх, руке јој се коче, а публика јој се причињава као стоглава аждаја. У тренутку потпуног избезумљења поглед јој се случајно зауставља на
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једино озбиљно бјеху „пушке! дуге пут небеса што се коче“, пушке, вјерне друге Црногораца (а у оно доба и Примораца). Неко из народа повика: „Та отварајте забога.
Краков, Станислав - КРИЛА
Постају све чешћи, јачи. Бујица и њих носи низ падине са собом, али је они коче, устављају. Гласови су очајни, одлучни. А одлучност делује на слабе. Издвајају се сенке, које неодлучно стају.