Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— пита она. — Биће, биће, извол’те молим лепо, желите ли шта? — и скаче услужно иза тезге, па онако мали и кочоперан — а сав је он у тој кочоперности — са једним изразом што мора да изазове веселост пиљи у сељанку.
Гледа их тако Илија Васић, а ништа не говори, него их само мери са неисказаним презрењем, а увек онако кочоперан и, као што је речено, сав је он у тој кочоперности, и меша неку гужву у џепу од чакшира, а само ћути, па га сви