Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Па затим у свој свилни шатор оде, Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не
Ал’ најпосле, кад доби триста рана, Кад хиљаде већ турских глава сруши, Кад Топлица и Косанчић с мејдана У вечној слави нађе место души, Ах, и он паде, к’о стабло без грана, У крвне руке, живот обездуши...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
БАНОВИЋ СТРАХИЊА 217 13 КЛЕТВА КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) 251 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА 253 15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20
Први узрок је јако наглашен у неколико песама, а нарочито у песмама: Бановић Страхиња и Косанчић Иван уходи Турке. Турска војска је кажу ове песме небројена.
ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу.
је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
Вука Бранковића, и осталу сву господу редом; у заставу војводу Милоша, и до њега дв'је српске војводе: једно ми је Косанчић Иване, а друго је Топлица Милане.
ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по јунаштву, налићу је војводи Милошу.
“ 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) „Побратиме, Косанчић-Иване, јеси л' турску уводио војску? Је ли млого војске у Турака?
“ 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) „Побратиме, Косанчић-Иване, јеси л' турску уводио војску? Је ли млого војске у Турака? Можемо ли с Турци бојак бити?
Је ли млого војске у Турака? Можемо ли с Турци бојак бити? Можемо ли Турке придобити?“ Вели њему Косанчић Иване: „О мој брате, Милош-Обилићу, ја сам турску војску уводио, јесте силна војска у Турака: сви ми да се у со
Ја сам ти се кнезу затекао да закољем турског цар-Мурата, да му станем ногом под гр'оце“. Ал' говори Косанчић Иване: „Да луд ти си, мио побратиме!
Сва се српска причестила војска, најпослије три војводе бојне: једно јесте Милошу војвода, а друго је Косанчић Иване, а треће је Топлица Милане.
За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта