Не постоји пример употребе речи kostanu
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поплава је ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж коштану...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
л' то – прекида га Бора – он као наш представник и консуо, што каже шјор Шиме, па може да наплаћује тантијему за моју Коштану? – Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТАНА (замишљено, за себе): А, поклон, дар!... Нека је он само овде, код куће, а то!... ВАСКА Јест. А Коштану може да кити. СТАНА Опет ти, Васка... Ама није! ВАСКА Па, за Бога, како да није? Ето, сам мој отац то каже.
(За себе.) Ах, мој брат никад срећу да не види што ме ожени, зароби... Зар сам ја бре бија за жену? (Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене... Ах, брате, ти мене ожени, зароби и врза, а тебе Господ! (Загледа себе.
Бре гиди, џанум, Стојанке, Стојанке, бела врањанке! ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста.
Свекрва стоји пред вратима, буди је и тужно поје: О јансана а’нн ђелди Ојан, ојан, маз.* (Салчету, показујући на Коштану): Зна ли она ту песму? Научила си је? САЛЧЕ (зарадована): Зна, хаџи, зна.
(Замахује штапом.) САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (понизно одлазе; за њима полази и Коштана). ТОМА (Арси, стајући пред Коштану): Сви! Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо! ТОМА (показујући на Коштану): Крв ће за њу!
ТОМА (Арси, стајући пред Коштану): Сви! Само она не! АРСА (убезекнуто): Хаџијо! ТОМА (показујући на Коштану): Крв ће за њу! Шура си ми, брат, род — дирни је само, крвник си ми!
(Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном. (Одлази). ТОМА (спречава Коштану да иде): А немој ти, певај! КОШТАНА Други ћу пут! А сада и ја да идем. Јер болесна сам. ТОМА (изненађено): А не...
У прочељу лепа кућа на два спрата, са таваницама, уресима, балконом. Улази Митка вукући за собом Салче, Гркљана, Коштану и остале. МИТКА (раздрљен, распасан, окреће се и дозива остале свираче са улице): Чалгиџије! Метери! Чочеци!
Болан од самога себе. Болан што сам жив. Од како сам на свет прогледаја, од т’г сам још болан. (Седа. Гледа у Коштану, чочеке, девојчице. Изваљује се, да их боље види): Ех, деца, деца слатка! Појте! Пуштите глас. Али чист глас!
— поведе сватове, дође овамо и води њу, ту, Коштану, и тамо, у Бањи, венча је за свога сина Асана... Јеси чуо? ПОЛИЦАЈА (понизно): Јесам, газдо!
(Чупа недра, косу и лице.) Одавде, газдо! АРСА (одгурне је, понова полицаји): У затвор! И када Коштану сватови поведу, само тад је пусти, да се с њом опрости. А до тада ни воде, ни хлеба, ништа! (Одлази.
Него — срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним. (Показује на Коштану.) Дошја сам да гу дарујем. ПОЛИЦАЈА, ПАНДУРИ, кола, повлаче се понизно испред Митка.