Не постоји пример употребе речи krajisnici
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кажу пријатељи, док дође везир и Крајишници, да ће бити више од педесет хиљада. Пишемо ми господару Ђорђу: да ̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки
Сирчић с ове стране Дрине, и са њим његов син Али-алај-бег; и Муста-бег из Новога капетан и други Крајишници држе страну Сирчићу. А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе. И тако међу њи̓ распра.
Сутра ћемо да идемо и да се разменимо”. Рано ујутру искупљају се Крајишници, све са миздрацима, криви̓ капа на глави, скоро на свакога капи по две и по седам челенака.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања, прашине и сваког другог ђавола који им, ево, већ други дан, непрекидно јаше за вратом.
— Сигурно Крајишници! — весело крекеће његов пратилац, дојучерашњи ђак средње трговачке школе, родом од Краљева. — А одакле им оволики?
Успухао се чича, седло га не држи. Обзире се на пратиоце и пита: — Чуј ти, Чедо, ма је л могуће да би ови Крајишници дигли орахе намијењене рањеницима? — Би, дигли би. Никад ти њима не знаш у шта ће они окренути.
Сјећате ли се само оне узбуне око шишања? — Оне кад смо стигли у Крајину? — Јесте. Одбили Крајишници да се шишају. Њима су њихове ћубе и кике једини украс.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То вам је било некако прве ли, друге ли — не знам сад право — неђеље... Биће баш прве неђеље иза укопације. Крајишници се враћају... бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено, бјежи, не обазире се...
какав су, вели, зулум и безаконије чинили на нашије' светиња' по нашије' намастирије' и црква'. Видиш: Крајишници су, вели, разбијени; настаје, каже, друга судија.
— Пите, браћо и Србови моји! Боље да ми попијемо него Турци Крајишници и Асан-бег Чеко, булешику му његову и џамијски шиљак! И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Добро није, мој брате Алиле! Дочекати: изгинути листом, не дочекат: зазор и срамота, ругаће се нама крајишници“. Сиђе Алил с високе јелике, и одоше, друштво избудише, по отоци бусије метнуше. До отоке свати дојездише.