Не постоји пример употребе речи krmaca
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
друге птице 154 119 Брат и сестра 156 120 Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и курјачица 163 124 Лисица, петао, кокоши и пси 164 125 Ковач и његов гаров 167 126 Јастреб и кукавица 170 127
123 Крмача и курјачица Крмача, готова опрасити се, лежаше затворена у кошари, кад ето ти однекуда курјачице, која, не могући к
123 Крмача и курјачица Крмача, готова опрасити се, лежаше затворена у кошари, кад ето ти однекуда курјачице, која, не могући к њој уљести, почне јој
Ја ти од све|га срца добро желим, како теби тако и твојим прасићем.” „Хвала ти лепо”, — одговори крмача — „на твом доброжеланију; али како сам се ја и додад прасила без ничије помоћи, тако ћу и сад и унапредак; и ако ми
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А јок! То неће бити у реду... А и да је — он прасаца сад има. Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача. — А би ли ваљало једно јаренце? Деца воле јариће... — Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Куда ћеш то, Луко? — Благослови, оче! — У обор! — А чије су? — Ама не знам ни ја. — Је ли више крмача или вепрова? — Крмача. — Ровашене? — У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза.
— Благослови, оче! — У обор! — А чије су? — Ама не знам ни ја. — Је ли више крмача или вепрова? — Крмача. — Ровашене? — У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Којешта ме пита!« Видиш ти ње, мустре једне! Ваљда те неће питати колико нам је крмача опрасила!? — Јест, ал’ он ми се прдачи... — Торњај ми се с очију, потпрдо светска!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гувернеса, каже, кад је био мали, није га чувала добро, па је, једног дана, онако мали, отпузио, случајно, у кочину. Крмача му је одгризла пола увета. Павлу понудише да ступи, право, у росијски пук, али је одбио. Пропустио је срећу.
ту појаву, у сербском браку, и упирале безобразно прст у човека, који је био лепотан, и жену, која је била дебела као крмача и корачала, крај њега, раскречено. То им се није чинило, нимало, смешно. Него тужно!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нити је викао, нит се освртао. Лењ, толико лењ да га је крмача трзала и вукла, гегао се за њом сатима, тепајући јој миле речи, док није најпосле сасвим ућутао.
Свет је ишао за њим, не усудив се да га заустави. Тад, изненада, кад крмача застаде, он се стропошта на њу и претури. Није више био пијан, али беше заспао од лењости, у ходу.
Нико није могао да га сагледа, нико га није ни сагледао, са пута су му се склањали, завијајући, и пси. Кад му крмача застаде, при улазу у село, он се, онако задремао, претури преко ње, колико беше дуг.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
рече кмет и оде. — Е морам му дати једно прасенце, — поче Живојин, кад се одмаче кмет; — опрасила ми крмача само двоје, а он ми одавно тражи једно... Само да не каже ономе...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири сексера, па ћу онда за те паре купити мало прасе, па ће нарасти крмача, она ће се опрасити, па ће бити читав чопор, па ћу све за њима викати: „Уј, гиц!“.
бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
Чудне лажи... Јао мајко моја! 4 Да вам певам што истина није: Гуска воду из решета пије, Крмача се на сламу попела, А пилићи крмачу сисају.
(Кад и за кобиле) 369 — Кад је крава најтежа? (Кад вам на ногу стане) 370 — Кад крмача има највише памети? (Кад је супрасна) 371 — Кад су мале рибе добре? (Кад нема великих) 372 — Како јаје носи кокош?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Добро упамтите од Феме како је зло кад прост оће да дигне нос нависоко. То баш тако личи као кад би крмача викала: „Молим вас, метните ми седло, мени то лепо стоји. Ја могу бити камила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
шибљика која је на Цвети била у цркви. Ако се она метне у челињак, челе ће напредовати (ЗНЖОЈС, 19, 168); ако крмача хоће да пождере прасце, треба је ударити три пута таквом шибом (ЗНЖОЈС, 19, 208).
Ћипико, Иво - Пауци
— Помете ме, — вели. С друге стране ватре трже се крмача и загрокта. До њих одмах преживљу говеда, а споља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ништа од тога. Чим су угледали жир, прасићи и назимад су протрчали испред вепра и крмача, створила се збрка и на рупу је наишла ситнина уместо тешких великих свиња.