Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у руку љубити и почитовати, и проче, и које год дете престане на исповест, поред његовог имена у тефтеру забележимо крстић.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пошто су на Покладе и Ђурђевдан вештице нарочито опасне, то се тада деци ставља у колевку крстић од тисовине. У Црној Гори тисов ивер ставља се детету у колевку још пре рођења, као средство магијске заштите.
јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од море), оман и одољен (од вила) итд.
Краус, Ф., „Питања за проучавање народа“, БВ, 1, Сарајево 1887. Крстић, Б., „Народна веровања Срба Дунавске клисуре у Румунији“, Расковник, 48, Београд пролеће—лето 1987. Креч, Д.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих. (А рече ми Саво Марков да се може писати у Русију, па да би га могли послати!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
међу којима заслужују пажњу два приповедача: Старосрбијанац Григорије Божовић и Македонац из охридског краја Анђелко Крстић.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти у гробу лежиш онде тавном, Украшај је покривало травно, Нада травом један крстић мали, Друго ништа, да те свету фали. Сама нарав нема ништа туда, Да се око задржи од чуда.
Гроб пред њиме, ох чиј' ли је? Ма на њему плоче није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже ко ту легâ, Али Урош познаје га.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Бестрага им глава и овим старијима! — умовао сам буљећи у месингани крстић на дну букаре. — Е, јест ми неко велико задовољство напити се.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува. Са црквице крстић сева. Плане небо: Коцељева. КОВАЧИЦА, ОПОВО Плаче дете попово. Чешљан памук, олово: Ковачица, Опово.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дакле нове колеге! Част ми је... Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом. За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!...
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ево што се у Овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш за спомињање, и појасић, јер сам га полагао на Гроб. С тим крстићем да ми имаш молитву.
А појасићем се опаши, да је увек о бедрима твојим, јер сам га полагао на Гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— По свему судећи, Рајићева песма је била и преписивана: преписао ју је, свакако негде већ крајем XВИИИ века, Василије Крстић, парох румски и оснивач српске гимназије у Руми у XВИИИ веку; препис се није очувао, али је у породици Крстића остало