Употреба речи крушац у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Опанака, соли и још штошта. — Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву.

— стаја за стоку направљена од плота олепљеног блатом и покривена сламом крндељ — скраћена пушка крутуљав — подебео крушац — велики грумен камене соли кубура — брига; врста пиштоља кубурити — оскудевати кулача — врста колибе од дрвета

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

добијао је сваког јутра чашу ракије и читав дан проводио у блаженом беуту, и не знајући у којој царевини живи ни чији крушац једе.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Што би онда мајка кукавица. — Приповиједају како је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане

говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац соли с тавана и да убије мога сина Јована, што би онда мајка кукавица?“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Со тим се размећући, крушац својим подаником врху на глави, а заклона одашта, ни о добру напретку коме просматрања, ни мисли!

Сужан сужна тешећи разговараше не скрбити у хапсу. Доле с погледом, горе с памећу! Мртви се коњи не поткивају. Крушац својим подаником врху на глави. Тко што чини, то свуда и пати. Будите здржници, а не само дочуоци узалуд.

Куд га очи воде нека иде... Злосрећником и несрећником зло се на глави врши и крушац сатире. С неправдом дошло са злом отишло. Како пијани у блату. Може ли се зими, на снегу и леду што сијати...

Где је труп, онде се збирају орлови. Залуд у мраку несећну [несећања] очи гледе. Велики крушац у много бесцење издаје. Среброљубије свакому је злу започело и корен. Од тога нејма по гушу боље и по душу горе.

Готове ражањ за зеца, а зец ко зна где је; у пољу, у шуми ли! На хрпту нашему зид зидају грешници и на глави крушац се с копитами потковатим врше. Какви млади, такви и стари.

Први дан даде свет, а четврти дан справи многе свеће ка неки кујунџија да салије понапре велики крушац злата и после опет израсеца га на мале крупице, те кује и раскива на сваку форму мале и велике дукате и из тога прави

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности