Употреба речи кућишта у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

старијега, ни старији млађег, сви су се у големој жалости сложили; сви су били без отачаства, без родбине, без куће и кућишта — све сами гоњени мученици!... Каткада је по седам-осам стотина кола застало да се у каквоме риту или шуми одморе.

тако, стаде међу људе, скиде капу и поче тужним гласом говорити: — Браћо, ето, ја остадох кô нико мој, без куће и кућишта; немам крова где ћу главу заклонити... Тако он говори, а сузе му теку низ забринуто лице.

те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под старост останем без куће и кућишта!

Сведоци уђоше. Сваки је од њих говорио шта је који знао. Никола, како је под старост своју остао без куће и кућишта, и то све због њега. Марко Ћосић, како га је онај дан видео где шврља око Николине куће.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Немао рибе у Рибници немао вола у Волујцу ни овце на Овчару! Не смео без ножа ни пред брата! Са кућишта се на гробиште премештао! Не нашао ни корена, ни листа! Десном руком чорбу од леве мешао! 2.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се

Црњански, Милош - Сеобе 2

Зар вас није добро и верно служио Пеја? Ти нам обећа у Росију преселит нас. Имали смо и кућер и кућишта. А погледај ме сада. У нас више нема, нака, ни гуња, ни сукна, ни опанака. Зар не видиш да сам права просјакиња?

Може, кажу, али да гречески појимо. Сви нас регулишу. Да куће и кућишта по концу набијамо и дудове садимо! Решили да чак и по црквама нашим, у нашој Сервији, гречески попови гречески

“ „Ја нисам! Вас сте, двојица, исту матер сисали, блаженопочившу. Ја нисам! Ја постадох ајлугџија и немам ни куће, ни кућишта, а сахранио сам жену. Немам фамилију! Било па прошло! Што бих се ја Трифуна клонио?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Као и у души Исаковичевој, и у њиховим душама настаде празнина. Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче.

Празнина његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су

себе, не марећи за врућ, летњи дан, иза хладовитог багрења, ни за све остало што се могло видети са брда, травуљине, кућишта, баре, камените зграде, на којима су непомично стајали, на чекрку, гвоздени петлови.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

за Дивоњом врати се кући да види свој завичај, па кад не нађе ништа већ само двије тополе гдје су никле из његовог кућишта, пресвисне и он од жалости.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

После револуције, породица поп Митина остала је без куће и кућишта. Моја баба, Јула, отхранила је мог оца ваљушцима од црнога брашна. „Далеко ми је Банат, црна кошуља!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Одрекао се не само света и шта је год у свету, | него и самога себе; без куће и без кућишта, без ватре и без огњишта, као птица усамљена и уједињена у гори живот ваља да проведе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ни куће, ни кућишта... Или су нас изнурене и малаксале сносили са положаја у болнице, где су се стицали из многих команди и са разних

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Прије неколико година — поче Дуле, а чело му се намршти — диже га спа'ија са старог кућишта и насели на његову старевину некаква Личанина. Жао је то, прежао било покојном Мији, ама, шта је могô!

Тако је он, кукавац, остô кô окресана грана сâм самдијан! Једва су га дигли са старог кућишта. Баш сам се тукô кад га дигоше. — 'Ајде, стари, пртљај! — веле му ђендари.

Немој, господине, да на мене пане проклетство: да сам угасио своју крсну свијећу; да сам оставио своју крв брез куће и кућишта, а на 'ваком данашњем земану! Немој, моја слатка душо, да се затре моје племе... моја крв, Бог ти сваку срећу дао!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Но иди, свирепи, пашћеш ти каквом ђаволу у руке, која ће те толико кињити и штипати да ћеш се и куће и кућишта ратосиљати. Онда ћеш јамачно потражити добру агину кћер, и бар можеш рећи: Овде лежи покојна моја несуђеница.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с отвореним очима да видимо Где су нашем пустом животу домовине, Кућишта и дуго борављење овога света. Није ли y земљи?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности