Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Друга је попила, пак је говорила: “Имам брата млада добра кујунџију, Сковаће ми прстен и већи и лепши.“ Трећа је попила, пак је говорила: “Док је моје главе, биће господара“.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману кујунџију.
— заврши поносито тетка Калиопа. — Па, брљивке једне, што ви ја зборим?! Па ја ви за кујунџију, ете, и зборим... — Како рече? Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш? — За Манчу нашога!
— причала је Уранија — и то је имало нешто да значи, и није тек онако што је Јордановица необично стала хвалити Ману кујунџију, баш сада (е, што то баш она и баш њега да хвали?
Имамо си ми овден, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику кујунџију! Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу?
Имамо си ми овден, викам ја, господин начелниче, кујунџију, ама антику кујунџију! Побољи што ће ми, и куде да га тражимо... што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу? Наше си је дете...
) тражећи Ману кујунџију да му исплате и дигну поручена кандила, кадионицу и петохљебницу, па никако да га нађу: нема га, као да је у земљу