Не постоји пример употребе речи kulenovic
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На ове моменте указујемо зато што Скендер Куленовић сигурно није песник који лако и често постиже обликовну равнотежу; он, сликовито речено, сваки грам склада душом плаћа.
У потпунијој, амбициознијој анализи, лако би се могло да покаже како је Куленовић непрекидно мењао своју обликовну тачку или гледиште, али би много теже било указати на праве узроке такве
Скендер Куленовић је у својим изузетно раним сонетима био несумњиви следбеник. Можда је сувишно још једном устврдити да су Оцвале примуле
Посебно је интересантно што се Куленовић, након свег свог поетског искуства, опет вратио сонету, али је идеал уравнотеженога гласовномелодијскосинтаксичкоритмич
ове стилске формације у другој деценији века, али и о себи као шеснаестогодишњем матошевцу, па чак и визнеровцу. Куленовић је, дакле, као седамнаестогодишњак „основни тон“ песме, „њену композицију“, па и поступке њиховога утеловљења,
праву меру, на неки начин су се исцрпли у Матошевим сонетима и делимице се епигонски канонизовали код Визнера, па је Куленовић након свог раног првенца и након радикалних стилских ломова и врења после првог светског рата у хрватској и српској
Имајући све то у виду, можда и не би било тако тешко да се одговори зашто је песник Скендер Куленовић тако дуго ћутао и зашто је тек у време коренитих социјалних, народнонационалних и свеколиких других померања поново
Скендер Куленовић је непосредно са тог извора захватио целовиту реч, без накнадних књижевних, књижевностилских, па и стандарднојезичких
Она је зато толико једра, силовита; Куленовић јој често бележи и акценат зато што је жива, непосредно изговорена и неотуђива од свеукупног свог звучног ткива; она
сведоче многе његове умотворине – да твори језичке облике и каткада осетно ужива у самој тој обликотворној делатности. Куленовић као да је хотимице хтео да се врати тој обликотворној језичкој делатности и да је реактивира у Стојанки, у Писмима
Скендер Куленовић ће након објављивања ратне поезије опет заћутати у потрази за новим обликовним поступцима. Прву књигу сонета објављује