Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” ,,Шта, побратиме јадан, зар Дунав и онаки глас има?” — „Није, није — вели — већ се оно гуске лепршају по Дунаву, и сад ћеш видити где се беле.
Црњански, Милош - Сеобе 2
дворани, на жене у огледалу, као да су све то неке шарене тице, које улећу, излећу, а само се за тренут пред њим лепршају.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Струке, гуњеви, мараме на женским главама, зубуни и кошуље лепршају око њих, а снажне ноге поуздано крачу гдје ни козама није лако!
Милићевић, Вук - Беспуће
Он гледа поред себе њу, у лакој, плавичастој хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким сламнатим флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи. Страшне, огромне крпе и мреже лепршају по кућама. Кровови, који су ме, руменилом својим, или бледилом својим, и у најзабаченијим селима Подолије, у мору
из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он помисли да је она, пак се врати и каже цару да се још купа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С узвицима радости поздрављају рибари долазак лептира, деца пружају руке, а лептири лепршају као најблиставији луДи цветови долутали ко зна откуда.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
се, и док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.
Попа, Васко - КОРА
опеке Већ су поплочале Цео небески свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене
Ћипико, Иво - Приповетке
сада сунце му је главу захватило и освијетлило је, а са сунцем однекле долетјело је сијасет ситних бића што унаоколо лепршају и зује и на његово освијетљено лице налијећу и једнако зује...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чисто видим девојчице Са криоци мали Како с’ тамо лепршају У песми и шали. А лепе су, не било их, И миле су, младе, Свака ће ти, чим је спазиш, Срце да украде.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изби у двориште. Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Виле постоје, рекао је. Он, Лауш, видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као праменови светлуцаве магле. Видео је њихове босе ноге како мрсе травке и цветове на ливади.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бујни ветри, што се носе Са далеких сурих страна, Лепршају њене косе И скутове сарафана. Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Соба иста, али раскошно намештена. Лепршају се по зидовима окачени дугачки свилени пешкири. Блешти се велико огледало, сада без црног вела. Прозори широм отворени.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
не куцају; нико се више не зове својим личним именом; лебди се у атмосфери горке сласти поезије; у атмосфери по којој лепршају и бели анђели живота и црни анђели смрти. Одједаред се осетило да пуца зора. Светлост и стварност.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако насред бостаништа ниче чувар, чудо големо! Свира ветар кроз његове ногавице, лепршају рукави као да Страшило неког поздравља, неком маше.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и Док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.