Не постоји пример употребе речи lesine
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет је на старом месту. Опет пламте куће и по улицама леже нагрђене лешине... Тек око поноћи он се извали на клупу крај прозора, бацивши најпре још један поглед на лампу која све слабије
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
на највишој сувој грани, љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево оне лешине из десетог стрељачког батаљона. Он погледа по селу.
стропоштао се сав у прашини са оним звонима и кубетима доле на траву у порти црквеној и да није било једне надувене лешине неког војника из десетог ловачког батаљона на коју је пао, не би ни остао жив.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У тој игри су се добијале земље, а губило стотине хиљада крвавих војника, претворених у лешине, на пољима завејаним снегом. Росијске рањенике, да би их, идући пут, у бици, било мање, сахрањивали су, живе.
Носио је тог Петра на рукама, кад су први пут прелазили Саву, у чамцу, и заклањао, од његових детињих очију, лешине. Никад, ни за тренутак, Павле није био удварач Варваре Стритцески, у Новом Саду, него је од првог дана доласка у
Кад би се сетио лешине – а много је лешина био видео – отворио би очи, и исколачио, али би се после смирио. Све би се чинило, око њега, прах
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад он тамо а кучка скочи на њега, не да му да пређе преко лешине коњске. Ћоса викне: — О, Угурсузе! — Чујем, Ћосо! одговори овај. — А што ти то уради од мојих волова и кобиле?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Освета је стигла. На пољима леже надувене лешине исколачених очију, а јата гавранова се припремају за гозбу... Или се погружени и заплашени провлаче заробљеници кроз
се његовоме ропцу и поигравамо од радости гледајући како разорна зрна са громким треском избацују из ровова унакажене лешине. Нешто из страха, а можда и по инерцији покрета, пешаци су на обема странама пуцали све бржим темпом.
Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти. Живећи овако под земљом, они се крећу као живе лешине, чекајући само час да буду расходовани. Али су и поред тога расположени за смех и шалу.
Поред пута леже попаљена аустријска кола и надувене лешине коња. Сретамо и групе војника који раздрагано певају: Дошо Шваба све до Раље А од Раље никуд даље...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Окитиће мрамором сале и спустити завесе жуте, да лешине зидове не провале и да ћуте! Обесиће одоре шарене и ноге и руке војника, а рушевине и обешчашћене жене, гледаће само
Генерал Светозар Боројевић. (Разза ди мерценарии). Прелазим, затим, реку Таљаменто, којом још плове лешине побијених коња. Сећам се лепе, веселе, покварене Маријете Лориол, и кажем себи, полугласно: „Ла цхарогне“.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе. Пружајућ руку крај лешине стаде: „Гле!“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И након свега, после борбе својске, Црви се сада о лешине боре. По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Узме дугачку чакљу и обично закачи за тур или за јаку па тако вуче и скупља модре и укочањене војничке лешине, разбацане око станице, поред пруге или на самој прузи и слаже их у дубоке кречане онако раширених руку и очајних
Лево и десно, црвене и плаве одране лешине искиданог и искљуваног меса са искрвављеним копитама без поткова. Чини се, као да се очајно напињу да издрже и извуку
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
По улицама сте могли видјети ројеве косматих смртника сакупљених око лешине каквог бесмртника: на кољенима, побожно су јој сисали крв испод грла... — Како то: „лешине бесмртних”!
— Како то: „лешине бесмртних”! Цонтрадитио ин ађецто!... — Мала ваша забуна: рекао сам, бесмртни, то јест поштеђени од спонтане смрти:
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пошто се спремало да се данас спале и све лешине које су Турци оставили на бојном пољу то ђенерал поведе са собом неколико француских и италијанских дописника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ура! Ура!“ Устали смо и ми. Моја нога запе за каиш пушке мртвог Бугарина. Имао сам утисак као да ме руке оне лешине вуку себи па, већ избезумљен, окренуо сам се и ударих га ногом у главу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Просипа се светлост по увелом лишћу ретких букових чечарица, по сивој каменој прашини на путељку. Голица ме смрад лешине и оштри мириси спарушене дивизме што се упиње да опстане у безводном тлу крша.
Призор је био стравичан. Свуда по поплочаном доњем дворишту лежале су крваве лешине и њихових и наших. Неки су их пребројавали, али ја не знам тачан број погинулих пошто сам побегао у своју одају док
И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео. Надуте, помодреле лешине мојих пријатеља, мојих љубавница, свих оних драгих људи које сам
И увек тај исти сан. Мочвара по којој пливају лешине свих оних које сам волео. Надуте, помодреле лешине мојих пријатеља, мојих љубавница, свих оних драгих људи које сам срео у детињству и касније.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... 98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА... 120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ!
Коњи све чешће падају. Војници претоварују ствари на друге коње. Целом дужином пута леже надувене и оглодане лешине коња. Арнаути стоје у групама поред пута и злурадо нас посматрају. Као хијене, чекају они подмукло свој плен.
Општа невоља као да је придавила људе, који су занемели и тмурни као ово сиво небо. ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ Кажу да људи увек боље памте тужне догађаје у своме животу, него радосне доживљаје.
Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће. Сутрадан западосмо опет у глибовиту долину. Сада су нам људски лешеви служили као путоказ.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Што сада тако песме сетне У небу шева поје? Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У оно доби ти погани свој адет имадијаху не копати мртве у земљу људске лешине, него на ватри их сажизаху. Како тадар свуд опкољено добијаху град толико изнутра које с каквом намештеном по бедену
Нигде ништа им неста за ками зуби. Те јоште црње и хуђе прођоше од глади: ка пси мањкаваху. Почеше јести мртве своје лешине и сваку липсотину. А и тога им не настача. Најпосле што хабе човечаска лајна с прахом месише те једоше.
по прудови поред мора, како их је где фућао талас напоље, све то громаде, громаде туштене ка стоварене лежаху људске лешине. Такво то чудо и последњему роду за приповест да се по псаломски исказује. СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 1.
Рад од омразе што се од христјанске вере одвратише кроз неке јепискупе своје назваше их Русњаци једне мртве лешине, те по томе остаде им име Леси.