Црњански, Милош - Сеобе 2
Носио га је, на рукама, љуљушкао, спуштао у колевку, као кап воде на длану, па му је мрмљао, мумлао, певушио и шаптао. Ходао је горе-доле са дететом на
Оно је врискало, као од неког невидљивог бола. Отац га је носао, љуљушкао, мазио, љубио, целе ноћи, као нека сенка. Петар није свлачио са себе, гаће, недељама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
колико ми је месечина разменио својим талашчићима у златне дукате, колико сам снова просањао у чамцу што га је он љуљушкао! Тамо у моме родном дому немам никога више, Дунав је остао још, једини пријатељ из раног детињства.