Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ништа, ништа. Ко топ пуче тротоар - дочека је оџачар. Сад је виде један ђак па је гурну низ сокак (...) Лукићево поље игре је стварност, свакодневни живот, одакле му долазе најплоднији подстицаји.
И сео ко гроф. У том се смислу издвајају још Фифи, Он, Три мала воза, Мамине Ташне и татини џепови, Свађиице. Лукићево виђење дечје љубави према родитељима натопљено је кућном топлином и захвалношћу; из ње зрачи тиха срећа збринутог