Не постоји пример употребе речи mahalcana
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов братучед Павле већ је на путу. Само не треба то да, често, помињу, него треба да ћуте и чекају. Већина Махалчана била је на страни Трифуна, а разумела је добро куд је Гарсули циљао, кад их је одредио да вуку песак са Бегеја и да им
Виде како Гарсули окреће кола и тера утрином према Темишвару, и, како гомила Махалчана трчи за њим. Кола су јурила, црна, зеленом утрином, брзо, јер се све то дешавало, у сну, као лепрш голубова.
Осети се усамљен међу њима, као да нису истог порекла. Један од тих Махалчана трчао је, стално, поред њега, иако су му опанци спадали са ногу, а он их облачио, не застајући, ногама.
Павле се био пренеразио, кад га она помилова по лицу. Светина их је била опколила, гомила Махалчана, а он је узалуд покушавао да се отме, вичући да треба, што пре, отрчати до Темишвара, треба да се упаради, да оде,
Има за оно што њој треба, млађих Махалчана, хвала Богу. Него, зло је у Трифуну. Опаметиће се Кумрија, кад види своју децу.