Не постоји пример употребе речи malisa
Црњански, Милош - Сеобе 2
је Ђурђе одговарао, само, да је Беч, ко Беч, а да је Павле тамо видео једног мркова, исто таквог, као што га има кум Малиша, у Темишвару. Исаковичи су се, разуме се, распитивали и о росијској амбасади и росијском амбасадору.
Још мање о народу који тамо пребива! Варош као варош! Видео је тамо, као и Ђурђе, једног мркова, каквог има и кум Малиша. А није смео, и није хтео, да прича да је угледао и ону његову Луну, што је у Темишвару, на пајвану, играла.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад тако стајаше на прагу једне ћелије, дођоше два ђака, Мурат и један малиша. Мурат рече: — Господине, заповједио ми је господар да ти отворим обатову ћелију и да је наложимо.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одговори сердар, растежући сваку ријеч. Он их омјераше од главе до пете. „Ђе би могли коначити, стрико?“ запита малиша, изговарајући чисто нашки. „Ваистину и овдје, у мојој кући, кад сте путници, а срећа ве нанијела!
тако... средње!“ Затијем сердар настави све редом: кад су кренули, докле ће ако Бог да, да не траже Јанка... Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару:
“ „А ма шта си помишљао?“ запита сердар, смијући се. „Шта ја знам!“ одговори малиша. „Видим тебе, а ти нас омјераш, с главе до пете, с, хм...“ „А да ћаше ли се ти добро бити, да збиља ко удари на вас?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему. — А како те зову? — пита други. — Име ми је Иве — одговори Кушмељић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сирота удовица није могла ништа радити, јер је била саката, него је од милостиње живјела и дијете хранила. Пошто се малиша докопа снаге, рећи ће један дан матери: — Вала, мати, срамота је да ми просимо када сам ја, хвала богу, поодрастао;
Јест, ама богме малиша неће да се окани, но салети отуд, салети одовуд, док једва мати укабули и прода башчу те купи коња.
Пошто се малиша докопа коња, поче дрва гонити и продавати, те је некако животарио с матером. И ако нијесу имали да им се пресипље,
А јелен ће му: — Немој, ако знаш за бога, него уби аждаху, не бих ли ја жив остао. Малиша се стаде мислити, мисли, мисли: е, да сада почне тући змију, може бити да ће она избљувати јелена, па и њега
Него немој се преварити; што ти год уздаје немој узети, него му ишти прстен. Па пође пред њим. Малиша ће те за њом, а она ти га уведе, побратиме си драговићу, у некакву пећину.
Богме када змије угледаше царску кћер, начинише поширок пут, те се малиша мало ослободи, а бијаше се препао кад је угледао онолику гамад.
мјеста гдје су се први пут састали, па ће му: — Кад год ти што устреба, принеси прстен к ватри, па ћеш свега имати. Малиша је у мислима за коња, а не мисли на прстен; а када дође гдје му је коњ припет био, кад ни коња ни од коња гласа само
Између ове ђеце један му ђак запне за око, па га устави и упита шта учи. Кад му малиша показа шта учи, цар бијаше задовољан са одговором, па извади дукат и пружи му га.
Стражар, када чује, рећи ће му: — Пуштићу те, ако ћемо подијелити што од цара добијеш. А малиша ће стражару: — Мени један, а теби све остало, — и са том погодбом пушти га стражар цару.
А малиша ће стражару: — Мени један, а теби све остало, — и са том погодбом пушти га стражар цару. Када је малиша изашао пред цара, упита га цар шта жели. А он ће њему: да ништа друго неће но стотину штапова по табанима.
Када се тојаге донесоше, рећи ће малиша: — Честити царе, нареди нека се мени удари један, а остало ономе што врата чува, јера ме није стио пуштити теби док
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„Куд је от'шла та црнојка?“ Наш малиша час па пита; „Ласта, оче, није добра; Отишла је да се скита.“ Не скита се она, чедо; Кад настану топли дани,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о птицама и
Како то да каже своме маломе госту? — Тек када оздравим, моћи ћу да се играм! — шапну дечак, а чудни малиша се намршти, и рече му да не прави будалу од себе. — Устани и дођи!