Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Са пекарнице откинута фирма. Војска, иза трубе која свира, кроз спаваће собе маршира, маршира. Снег и вране попали по свему. Увија се војник у мушему и ћути, ћути, ко рупа у шлему.
Са пекарнице откинута фирма. Војска, иза трубе која свира, кроз спаваће собе маршира, маршира. Снег и вране попали по свему. Увија се војник у мушему и ћути, ћути, ко рупа у шлему.
Црњански, Милош - Сеобе 2
и црвено, стајали су пешадијски полкови српских „шережана“, да би се, изненада, помакли, претворили у колону, која маршира, и мења облик, као на некој табли шаха.
“ Терцини се тад заплака, горко. А кад профоз виде официра како плаче, промени корак којим је, крај њега, био почео да маршира, па му прискочи и цакну га ногом у задњицу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
се отвара, У тамници никог нема, Само један попа дрема; Хајмо, попо, напоље, Да видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Замисли, необријан лопов, дугоња и бркоња, обучен као сеоска млада, маршира испред двојице наоружаних „дјевера“. Хе-хе, у жандара бјеше мудра глава, ухватише Чаругу гдје спава.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије. Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пошто је дезертера било и при вагонирању, батаљон маршира на станицу, опкољен стражом, која је узела нож на пушку. Ја стојим уштогљен и салутирам кад пролази чета у којој сам и
Особито морамо да пазимо да не бацају око преко плотова, у кућу муслиманску. Батаљон зато маршира као на параду. Корачам уштогљено, крај свог вода, а мислим: ето, најзад ми се жеља испунила, дошао сам куд сам хтео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Није нимало искључено да ћемо ми једног дана гледати нашег Ивана гдје маршира у ко зна каквој униформи, с ко зна каквом смијешном капом на глави, под укрштеним упртачима, у жутим шкрипутавим
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
оче прото, српски дервиш, па хајдете да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да идемо пред њом и да је одушевљавамо нашим примепом и беседама!