Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и невоља му је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери и меште синова, пак се старцу саде ражалило, ел је спрема преко мора сиња.
је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери и меште синова, пак се старцу саде ражалило, ел је спрема преко мора сиња.
рамена) — бацати метати стреле — стрељати метериз — шанац, опкоп, заклон Метковић — село у Мачви, у околини Шапца меште — уместо мешћема — суд, судница миздрак — копље Мијат (Томић) — родио се у Дувну, био је дуго хајдучки поглавица и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар крпом да отрем.
ухо прегни к брижљивоме и одговори му с тихошћу мирно; истргни од глобара обеђенога, не изнемажи на суду, буди сироти меште оца, сиротама мешто матере им, удовицама мешто мужа.
И свој трбух себе обожисмо по апостола Павла приводу указаноме, те меште Бога њега за веће држећи почитујемо, са свом снагом угађајући му.
Пропадне кроз гране и на цедилу остане. Ко милује правду, тај Бога милује. С лажом се меште губера покривамо. Неправда сама себе с лажом погуби.
Кремен кад се с оцилом удари, челику ништа не нахуди. Љутит скочак ка хрчак. Меште доламе скројене клашње — с ваљала зло начињено. С невешта и гора плаче. Шуга с шугом се удиљ и састаје.
А нашто је кад нико није за то? Соборенога и истерана од борца врага милујем и меште човека идем ја сам, у образу човечу, потајем сплести се у коштац те се похрвати со тим борцем.
А и сам је Бог по себи пред њима разгонио: меште танета напуштао како облак и маглу љуте осове и велике стршенове, те су зврцали у чела, у очи.
Јерно то је извор текући никад неишчрпан него што је пре изостало, и то, меште српа, с беседом да обирамо! Довде допловивши, ветрила своја спустивши, у тврдом